VRELO ŠARKAMEN KAO PROZOR U PROŠLOST: Završena ovogodišnja kampanja arheoloških istraživanja - došlo se do zanimljivih rezultata
NA kasnoantičkom lokalitetu Vrelo Šarkamen završena je ovogodišnja istraživačka kampanja koju su arheolozi Muzeja Krajine u Negotinu i Arheološkog instituta u Beogradu ovog leta sproveli na unutrašnjem delu bedema carskog kompleksa imperatora Maksimina Daje.
Foto S. M. Jovanović
Arheološki tim koji predvode dr Sofija Petković, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac radova na Vrelu, i arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine, koordinator radova na Vrelu i rukovodilac projekta konzervacije, nastavio je sa istraživanjem bedema u delu koji se pruža od južne kule zapadne kapije do jugozapadne kule utvrđenja.
- Došli smo do vrlo zanimljivih i interesantnih rezultata da i dalje imamo prostorije sa unutrašnje strane, kao i na južnom i na celom zapadnom bedemu. To je potpuno suprotno u odnosu na prvi zaključak koji smo imali devedesetih godina prošlog veka kada su počela iskopavanja, da utvrđenje nije završeno i da se unutra ništa nije dešavalo. Ovo dokazuje da tada nismo bili u pravu - kaže Gordan Janjić. Foto S. M. Jovanović
Duž unutrašnje strane bedema otkriveno je više prostorija, pa će već u narednim kampanjima nova istraživanja dati i odgovor šta se u prošlosti na ovom nepristupačnom terenu Šarkamena dešavalo. Ovo je, inače, mesto porekla Maksimina Daje, sestrića imperatora Galerija koji je sagradio u Gamzigradu Feliks Romulijanu.
ISTRAŽIVANjA
NALAZIŠTE kod Šarkamena prvi je zabeležio 1889. Feliks Kanic, a skicirao ga je arhitekta Đurđe Bošković 1947. Prva istraživanja započela su 1975. a tek od 1994. do 2003. redovno su organizovana. Posle desetogodišnje pauze istraživanja su nastavljena 2013. i od tada su redovna.
- Ovih mesec dana je bilo dovoljno za konstatovanje pomenutih prostorija, ali kompletno definisanje ovog unutrašnjeg i spoljnog prostora, u ovom delu utvrđenja, uslediće naredne godine. Nadamo se da ćemo tada to završiti i taj južni deo zapadnog bedema do kule potpuno otvoriti i sa unutrašnje i sa spoljne strane i definitivno ga dovesti u situaciju da bude konzerviran i predstavljen javnosti na način koji i zaslužuje - dodaje Janjić. Foto S. M. Jovanović
Arheolozi su prošle godine obavili opsežno lidar snimanje terena iz aviona. Taj lasersko-altimetrijski sistem precizno definiše teren i beleži čak i građevine ispod zemlje, koje se ni ne vide.
ŠANSA ZA TURIZAM
- TURISTA ovde ima sve više, toga smo svedoci svakog dana. Ovde nam je, doduše, veliki problem infrastruktura i iskreno se nadam da će lokalna samouprava rešiti deo tog atarskog puta, proširiti ga, kako bi omogućili dolazak većih grupa. Interesovanja ima i verujem da bi godišnje ovaj lokalitet videlo i do 20.000 ljudi - ističe Janjić.
- Ministarstvo kulture nam je obezbedilo sredstva pa ćemo ove godine, po već postojećem projektu, konzervirati severnu kulu zapadne kapije. Nadamo se da ćemo, ukoliko sve bude išlo planiranim tempom (da istraživanja prati i konzervacija), za nekoliko godina moći javnosti da prezentujemo tu južnu polovinu ovog velikog utvrđenja. Ovaj deo carske palate Maksimina Daje biće dostupan javnosti na pravi način, ništa manje impozantno nego što je to Golubac, ili Ram danas - kaže arheolog Janjić.
I ovogodišnji radovi na Vrelu kod Šarkamena sprovedeni su u okviru projekta arheoloških istraživanja, promocije i prezentacije ovog antičkog mesta koji realizuju Arheološki institut u Beogradu i Muzej Krajine u Negotinu. Novac su obezbedili Ministarstvo kulture i informisanja i negotinski muzej.