LITERATURA ZAUSTAVLJA VREME: U biblioteci Grada Beograda održano književno veče na kome je gostovao proslavljeni reditelj i pisac Emir Kusturica

Ona jedina uspešno zaustavlja taj čas u kome realnost prestaje da funkcioniše jer ulazimo u jednu fikciju koja nas jednostavno, kao što u knjizi piše za film, kada se ugase svetla i krene projekcija prestaje da teče vreme. Postoji jedno biološko vreme koje je manje važno jer svakako teče, ali to perceptivno vreme, to je vreme koje kosmonauta spase od protoka koje mu donosi sve bliža smrt. Literatura i književnost čine da se upravo taj trenutak zaustavi.

Ovo je sinoć na književnoj tribini u Biblioteci grada Beograda poručio čuveni režiser i pisac Emir Kusturica, koji je kao sepcijalni gost "spustio zavesu" na ovogodišnju manifestaciju "Letnji plato", tokom koje su se ispred zgrade na kraju Knez Mihailove ulice održavali razgovori sa književnicima.

Sala na drugom spratu prestoničke riznice knjiga bila je puna čitalaca svih generacija, ali i poštovalaca dela proslavljenog reditelja i pisca naslova "Smrt je neprovjerena glasila", "Sto jada", "Šta mi ovo treba" i "Vidiš li da ne vidim". Na tribini je bio i glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" Milorad Vučelić.

Tema razgovora bila je književnost, a osim ove grane umetnosti Kusturica je govorio i o svojim počecima u pisanju, naslovima i stvaraocima koji su ostavili trag tokom njegovog odrastanja kao što su Čehov, Dostojevski, Gogolj, ali i o, kako ga on naziva literarnom junaku njegove poslednje knjige "Vidiš li da ne vidim", nobelovcu Peteru Handkeu.

- Sećam se svog prvog pismenog zadatka kada mi je otac rekao "Bogami, nisi loš" - prisetio se Kusturica svojih prvih redova.

- Nikada neću zaboraviti kada mi je majka rekla da je riblje ulje najbolja stvar za kosti i da mora da se pije. Mislim da je onaj ko je izdržao 30 dana po kašiku ujutru i uveče da je spreman za svaku vrstu umetnosti. Kad čovek oseti koliko je gorko i teško valjda pređe i tu granicu i sva druga ograničenja koja mu život nametne i u stanju je da ih preskoči i prekorači. To riblje ulje je u mom slučaju možda bio jedini ozbiljni razlog zašto sam se ja bavio umetnošću. Danas je to malo sve skupa drukčije - ko ne zna radi filmove, ko je poznat piše knjige, i to se nekako sve izmešalo u taj novi progresivistički haos kome ja ne pripadam. Mislim da ja svom svojom težinom pripadam prošlom veku, kome su dostignuti najviši ideali kod Čehova, Gogolja, Dostojevskog, ali i kod nekih današnjih pisaca.

Kusturica je ovom prilikom iz plejade klasičnih pisaca izdvojio Čehova, koji je i njemu služio kao inspiracija i za kojeg je juče rekao da "nema nijedne teritorije na svetu koja u sebi ne sadrži deo Čehova":

- Ta zainteresovanost za čoveka i za sve ono što obično promiče, to je mogao samo jedan doktor da pribeleži. Čehov je u četrdeset i nekoj godini napisao sve ono što je u stvari ostalo kao njegov dar. Poklonio nam je taj uvid u sudbine jer je u stvari literatura i uopšte umetnost duboka vezanost za ljudske sudbine. Čehov nije samo preteča egzistencijalne drame u Evropi, nego je u serumu svih dobrih knjiga.

Za poslednju knjigu "Vidiš li da ne vidim", koja je ove godine objavljena u plavom kolu SKZ-a, književnik je okupljenima rekao da na početku nije imao ideju da će se na kraju zvati roman.

- Presudno je bilo moje putovanje u Stokholm kada je Handke dobio Nobelovu nagradu - prisetio se Kusturica.

- Da nije bilo tih Peterovih doživljaja i dramatičnih momenata, njegovih ideja, njegovog prkosa, koji je odbijao da bude deo bilo kakvog mejnstrim događaja ipak je pripadao tome i na kraju trijumfovao. On je više trijumfovao u Stokholmu kao literarni junak nego kao živi čovek, jer ja mislim da niko živ ko je te godine pretpostavljao ko će dobiti Nobelovu nagradu nije mogao da zamisli da će je dobiti Peter Handke. Ta vrsta biografije koja čoveka koji se čvrsto drži margine i nečeg što je nama darovao, a to je pripadnost jednoj vrsti nesreće u koju smo bili ubačeni zbog NATO pakta i velikih sila. Handke je seo u isti taj voz i putovao sa nama i učinio da sve bude oštrije rečeno nego što bi nekadašnji radikali govorili. I desilo se sve obrnuto kao u dobrom filmu ili romanu da takav čovek dobije Nobela.

Handkeova rečenica koju je za Kusturicu bila posebno važna je i koju je posebno naglasio pred pažljivim slušaocima je: "U racionalnosti nema vere i religioznosti, ali zato u božanskom drhtaju postoji sve to što pokriva čovekov emocionalni svet":

- Ta njegova rečenica jedna od ključnih zbog koje sam ja bolje počeo da razumem svoju religioznost. U racionalnosti je nema i ne možeš da je nađeš, ali je ima u božanskom drhtaju, a taj drhtaj svi osećamo kada se zaljubljujemo u nekoga ko svojim zračenjem koji vas zapravo drži u tom magnetnom polju onoliko koliko želi.