VERA U VIŠI SMISAO POSTOJANJA: U Budvi Milovanu Danojliću uručena Povelja Sveti Stefan Štiljanović festivala "Ćirilicom"

Povelja je ustanovljena 2017. godine, a žiri koji su činili predsednik Radomir Uljarević, Mila Baljević i Želidrag Nikčević odlučili su da ovogodišnji dobitnik bude upravo Danojlić.

- Nije uobičajeno da se pesnicima dodeljuju priznanja čiji su pokrovitelji, barem oni duhovni, vitezovi, borci za ljudsko dostojanstvo, za istinu i za slobodu. A opet, kad se malo ozbiljnije razmisli, mač i pero su vekovima vodili istu bitku na dva fronta, a vera u viši smisao postojanja zajednička je vrlina i pesnika i svetitelja. Stefan Štiljanović, rođen krajem 15. veka, kroz polumrak ondašnje stoletne nam sudbine, svetli do današnjega dana kao uzor, kao oslonac u polumraku. Bilo je tih pokazatelja, raskrsničara, graditelja putokaza u svim vekovima, ima ih i biće ih uvek. A ipak, oni postoje da nas podsete da je najviši ljudski cilj i najviša dužnost tirjanstvu stati nogom zavrat - kazao je Danojlić.

U obrazloženju nagrade Uljarević je podsetio da je pre četvrt veka na ovom istom mestu gostovao upravo Milovan Danojlić i da je to tada bio kulturni događaj godine u Crnoj Gori.

- Istorija se ponavlja i ja mislim da je i ovo kulturni događaj godine u Crnoj Gori, zato što je Milovan Danojlić jedan od najvećih srpskih pisaca svih vremena, a verovatno i najveći živi srpski pesnik. Danojlić, prisluškivač večitog zbivanja, kako on sam za sebe kaže, pisac je bogatog opusa, višestruko obdaren, ostvaren u različitim književnim vrstama, u svekolikoj žanrovskoj razuđenosti, ne samo kao pesnik, već i kao prozni pisac, esejista, prevodilac, publicista, imajući uvek dve perspektive, onu zavičajnu i onu koja je uzrokovana odlaskom iz zavičaja, budući da on živi u Poatjeu i u zavičaju - kazao je Uljarević, primećujući da je Danojlić ušao u književnost sa stihovima, ocenjujući da su njegovo pesničko iskustvo i rukopis vidljivi i u prozi, i u esejima, člancima, prepunim nadrealističkog humora, satire i ironije.

- Danojlić neprestano brine brigu o narodu i kulturi kojoj pripada, o sudbini naroda i jezika, književnosti, o duhovnom nasleđu, ali sve to sa punom posvećenošću i spremnošću da razume sebe kako bi razumeo i svet oko sebe, u neprekidnom suočavanju sa samim sobom i sa tim svetom.

Govoreći o Danojlićevom stvaralaštvu, književnik i književni kritičar Želidrag Nikčević istakao je da je autor svoj visoki dar objedinio sa najboljim i, nažalost, sve ređim vrlinama svog naroda, sa radinošću, istrajnošću, nesebičnošću, strogošću prema sebi u zanatskom i u onom znatnom širem, nesebičnijem, duhovnom i sabornom smislu.

- Liričar visoke poetičke saomosvesti, s verom u jedinstvo bića i reči, u šta se može uveriti svaki čitalac ili slušalac njegove poezije, on se i u dužim formama obratio istoriji, sumorno sugerišući viziju njenog ponavljanja, a uvek je imao srca i prave reči i za decu, i za pesnike, i za osetljive. I da ništa drugo nije uradio osim prevoda velikana sa svih strana, koje je odomaćio u srpskom jeziku, trajno bi zadužio našu kulturu i povezao je sa svetskim lirskim, proznim, esejističkim i filozofskim vrhovima - istakao je Nikčević.