O PSIMA I JEDNOROZIMA: Izložba slika Andreja Bjelića od večeras u bioskopu "Balkan"

A u toj živopisnoj menažeriji bića iz mašte su i "Beli pas koji misli da je zmaj" (i bljuje vatru), "Svetloplavi pas koji misli da je zmaj" (i takođe bljuje vatru), "Pas čiji se otac zvao zmaj" (još bliži zmajevskom svetu) , "Mladi zmaj koji juri slavu", "Plavi lav koji zavija", "Ponosni jednorog", "Crvena limbo mačka sa diskutabilnim talentom", "Retki leopard sa plavim pegama"...

- Iako poneke od figura duguju svoje polazište predstavama i grafizmu viđenim u evropskoj heraldici (zmaj, jednorog), zapravo su veoma udaljene od tradicije animalističke umetnosti Zapadne Evrope, a mnogo bliže estetskim kodovima i damarima afričkih i vanevropskih civilizacija, ogromnom području umetnosti Drugih - naglašava Ana Popović Bodroža u tekstu koji prati izložbu.

- Moglo bi se reći da je ovom konceptu animalizma bliže shvatanje životinja kao simbola, amblema, božanstava, samostalnih entiteta i duhova (od totemskih predstava, pa nadalje) i simbola snage, hrabrosti, zaštite, nepobedivosti, junaštva, nego posmatranje životinja u domenu i u službi antropomorfnog principa i sveta ljudi.

Kako otkriva ova istoričarka umetnosti, slikar je i u životu okružen desetinama ljubimaca sa kojima ima posebno brižan odnos:

- Naziv izložbe, tako, nije "životinje" ili "zveri", već, zapravo, "ljubimci", tj. odomaćene, domestikovane životinje, u nekoj meri pripitomljene i bliske ljudima, čak i kada su zapravo iz sveta divljih ili mitskih bića - sa onom dozom simpatije i empatije koja ih čini dragim, poželjnim figurama - zaključuje Popović Bodroža.

VAŽAN DEO ŽIVOTA

ROĐEN u Aleksincu 1996, Andrej Bjelić živi i radi u Beogradu. Crta i slika, kako tvrdi, otkad zna za sebe, a životinje čine važan deo njegovog života. Diplomirao je na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan u Beogradu, a u januaru se predstavio prvom samostalnom izložbom "Ovo je Andrej Bjelić" u galeriji Kvart BW.