NAOČARE "VIDE" AT I VATIN IZ PRAISTORIJE: Dva lokaliteta deo su buduće velike evropske turističke rute "Dunavski arheološki e-pejzaži"
BOGATO arheološko nasleđe Podunavlja, od izvora do ušća Dunava, svedok je višemilenijumskog razvoja našeg društva i ima ogroman kulturološki značaj, ali i turistički potencijal.
Zato je pre dve godine pokrenut međunarodni projekat "Dunavski arheološki e-pejzaži", za koji je EU izdvojila više od dva miliona evra. U okviru njega, 10 zemalja učesnica ovog leta su uradile virtuelni prikaz svojih lokaliteta, da bi ih približile savremenim turistima. Srbija je predstavila dva praistorijska naselja kod Vršca: At i Vatin. Oni se ne nalaze na samom Dunavu, ali su imali značajnu ulogu na dunavskom migratornom i trgovinskom putu.
- Srbija ima mnogo važnije arheološke lokalitete na Dunavu, ali nije bila poenta promovisati ono što je već prepoznatljivo, već da šansu damo i drugim, takođe važnim, ali turistima nepoznatim naseljima - kaže, za "Novosti", Dragan Jovanović, arheolog Gradskog muzeja Vršac, ustanove koja našu zemlju, sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, predstavlja u ovom velikom projektu.
At datira iz paleolita, a Vatin iz neolita. Oba naselja svojevremeno su bila prave metropole.
- U Vatinu je živelo oko 500 ljudi na površini od oko tri hektara, dok se At u ranom neolitu prostirao na više od 40 hektara. To deluje impozantno, pogotovo kada se zna da je reč o periodu u kojem je tek počeo da se razvija sedelački način života, da se pripitomljavaju životinje i uzgajaju žitarice. Te ljude je trebalo organizovati, podeliti im poslove, obezbediti hranu - kaže Jovanović.
Zahvaljujući ovom projektu, posetioci vršačkog muzeja, prvi put u našoj zemlji, mogu virtuelno da se prošetaju nekim praistorijskim naseljem i uz pomoć VR naočara "uživo" da vide kako su nekada ljudi zaista živeli, kako su im izgledale ulice i kuće, da uđu u njihove domove, koriste njihovo posuđe.
- Prezentacija je urađena realistički, u razmeri jedan prema jedan, na osnovu egzaktnih podataka, dobijenih opsežnim arheološkim istraživanjima - objašnjava Jovanović.
- U tim šetnjama se vidi da se današnja sela i naselja od pre 5.000 godina vizuelno ne razlikuju. Isto su imala horizontalnu i vertikalnu podelu, identične kuće, jasno podeljene uloge u društvu. Jedino nisu imala struju i tekuću vodu.
Ovi virtuelni prikazi srpskih arheoloških lokaliteta mogu se videti i u drugim muzejima, učesnicima projekta, a krajnji rezultat biće sertifikovanje kulturno-turističke rute "Dunavski arheološki e-pejzaži", poput već poznatih ruta "Put Ćirila i Metodija" i "Put rimskih careva", koja bi u Srbiju trebalo da privuku novi profil turista.
PODRŠKA I POZIV IZ GRACA
OD svih zemalja učesnica u projektu, jedino Srbija nije članica EU. Pravo na učešće stekli smo na inicijativu Univerzalnog muzeja "Joaneum" iz Graca, koji se odrekao dela svojih sredstava i preusmerio ih na Gradski muzej u Vršcu. Odabrali su baš ovu ustanovu iz naše zemlje, jer ima kvalitetne stručnjake, poseduje najveću arheološku zbirku u Srbiji, kao i zbog činjenice da je okolina Vršca prebogata arheološkim lokalitetima, od kojih je čak 80 iz kamenog doba.
IZLOŽBA DO 11. SEPTEMBRA
OVA jedinstvena izložba, koja, osim virtuelne šetnje, sadrži i brojne predmete pronađene na Atu i Vatinu, može da se pogleda u vršačkom Gradskom muzeju do 11. septembra. Potom se seli u Slovačku, pa u Češku. Iz tehničkih razloga i zbog nedostatka opreme, ona neće biti deo stalne postavke, ali će video-zapis ostati u vlasništvu vršačke ustanove i čekati neka bolja vremena.