LEGENDA SA FOTO-APARATOM: Sećanje na znamenitog beogradskog umetnika fotografije Viktora Macarola
CELIH je godinu dana vest o odlasku poznatog multimedijalnog umetnika, vrsnog fotografa Viktora Macarola "putovala" do njegovih kolega i prijatelja sa ove strane okeana - sasvim u skladu sa njegovom fotografskom "sudbinom" i činjenicom da se o ovom stvaraocu najmanje znalo i govorilo u njegovom Beogradu.
Ovaj pijanista, slikar, i pre svega "čovek sa foto-aparatom", Beograđanin, Voždovčanin, član ULUPUDS, preminuo je prošle godine u Nju Džerziju, posle niza godina povučenog života u jednom američkom domu za stare. Za sobom je ostavio mnoštvo radova koji su ga davno uveli u red najznačajnijih svetskih autora, umetnika čije su fotografije izlagane diljem planete, deo su stalnih kolekcija renomiranih muzeja, a pojedine nose epitet legendarnih.
Šezdesetih godina prošlog veka Macarol je bio uposlen kao profesor klavira u Muzičkoj školi "Stanković" posle čega odlazi u Ameriku, gde doktorira na "Džon Hopkins" univerzitetu u Baltimoru, a potom osniva sopstvenu školu klavira u Nju Džerziju. Još je u mladosti često lutao ulicama Beograda sa svojim foto-aparatom, što je nastavio da radi i po Americi, a tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka skoro je svaki letnji odmor provodio u Beogradu. Tih je godina sa svojim prijateljem i kako muzičkim tako i fotografskim kolegom Banetom Đorđevićem odlazio u ulične "foto-akcije", a Đorđević je tada zabeležio i nekoliko Viktorovih portreta.
Sam Macarol već tada je postao, i zauvek ostao prepoznatljiv po osobenom, jedinstvenom humoru, fotografijama prepunim iznenađenja, čiji su motivi uglavnom ljudi - bilo to slučajni prolaznici, beskućnici, deca, ulični svirači, i životinje. Mnoge od njegovih beogradskih fotografija su bile izlagane kod nas, čak i u vidu samostalnih izložbi pod nazivom "Ulica" i "Dorćol".
Legendarni fotograf Branibor Debeljković je svojevremeno zapisao da je Viktor krajem šezdesetih početnik u "lajf" fotografiji "koji širokih očiju prati šta se zbiva u svetu fotografije, a naročito kod svog najboljeg prijatelja Baneta Đorđevića". Ali, za razliku od onih koji se razvijaju postepeno Viktor je, ceni Debeljković, "odjednom zasijao svojim zrelim opusom, upravljenim na malog čoveka koji se vije pod vetrom svakodnevice. Svojim instinktom foto-reportera, hvata on prave trenutke, iznoseći suštinu neke epizode".
Redak osvrt
JEDAN od retkih beogradskih kolega koji su se osvrnuli na okasnelu vest o smrti umetnika koji je poodavno izgubio kontakt sa svojim Beogradom i Beograđanima, jeste naš vrsni fotograf Goran Malić. Osim što je odabrao niz Macarolovih legendarnih radova za čitaoce "Novosti", Malić je putem društvenih mreža podsetio kolege na prebogatu biografiju višestrano nadarenog Viktora, ispunjenu mnoštvom eminentnih nagrada, nebrojenih samostalnih i grupnih izložbi, ukazujući i tako na činjenicu da o ovoj legendi fotografije najmanje znamo mi - njegovi sunarodnici.