BITI SRBIN: PROKLETSTVO ILI BLAGOSLOV? Slavni francuski pisac Patrik Beson napisao knjigu o Novaku Đokoviću

Povodom promocije ovog izdanja, veliki prijatelj Srbije, angažovan u francuskoj i srpskoj javnosti u odbrani srpskog naroda u periodu od 1995. do 2000, književni kritičar, novinar i polemičar će doći u Srbiju.

- Kao veliki poznavalac, oštrouman analitičar i kritičar globalističkih kretanja u svetu, političkih, ekonomskih i socijalno-kulturnih, Beson je veliki borac za očuvanje pravih tradicionalnih vrednosti i u tom svetlu, a kroz svoj lični doživljaj, piše slojevito delo, u kojem naspram pogubnih manifestacija "naprednog" sveta, u ličnosti Novaka Đokovića, osim jedinstvenog sportiste, prepoznaje sve one moralne, duhovne i duboko humane kvalitete neophodne za opstanak ljudske vrste - kaže Tatjana Šotra.
Zahvaljujući "Čigoji", naš list ekskluzivno objavljuje odlomke iz Besonove knjige.

GLEDAOCI teniskih mečeva su teniseri, amateri slikari koji dolaze da gledaju kako jedan Mikelanđelo u šortsu oslikava svod Sikstinske kapele.

Rekao je ne, ne toliko glasno. Pre bi se reklo da je to ne prošaptao, ali, šapat jednog diva podigne ogromnu buku. Masa ljudi mrzi injekcije, pogotovo kada ne znaju šta je u špricu. Vakcine prvog RS virusa iz 1978: primali su ih četiri do pet puta u istom danu. A za ručak bistra supa. Vojnici bi u kasarnama nabavili gajbu piva i pili bi sve dok se ne komiraju. Kad bi se povratili, bacili bi ih u rupu. Jedan od njih je otišao u tvrđavu zato što je napastvovao cimera iz ćelije. Bio je platinastoplave kose, svetloplavih očiju.
Srbin je rekao ne. Na srpskom: ne. To ne na grčkom znači "da". Da i ne: naravoučenije. Moje. Jedno da i jedno ne nisu protivrečni. To je taj srpski običaj da se "da" uvek kaže uz prećutkivanje, dosadu, prezir.

BITI Srbin: prokletstvo ili blagoslov? Srbija, da li je to zemlja? Ideja? Stanje? Može li se definisati jedan narod? Ali ako ne može, zašto onda razgovaramo o narodima? Jugoslavija: melting-pot. Ne diraj u moj melting-pot. Na kraju poslednjeg veka - kojom je samo brzinom dvadeseti vek postao poslednji - desilo se etničko čišćenje: stranci su pobegli iz Srbije. Da bi nestali svi problemi imigracije, treba biti odvratan i neprijatan prema posetiocima, tako se imigranti iseljavaju na druga mesta. Srbi se nađu sami među svojima, ali ni time nisu zadovoljni. Srbin nije zadovoljan. Njegova zemlja je kao Austrija posle raspada Austrougarske. Od tog slavnog ali dramatičnog vremena Beč je sve do danas na oprezu. Grad o kome su nekada svi pričali sada se pretvorio u grad o kojem se najmanje govori u Evropi. Austrijanci 2022. godine žive u radosti anonimnosti. Da bismo živeli srećno, živimo skriveni u Šenbrunu.

Pošto se štampa žalila na Novakovu sklonost ka paralelnim medicinama i njegovu intoleranciju na gluten - mada ni jedno ni drugo ne predstavlja zločin protiv duhovnosti - sada mu prebacuje nacionalizam, reč neprijatna za patriotizam. Nacionalizam to je za druge patriotizam. Teniser se nije dovoljno odrekao zemlje svog detinjstva. Morao bi svakog jutra na radiju, na televiziji i na, donedavno, društvenim mrežama, da osuđuje aktivnosti zbog kojih su se neki srpski politički i vojni lideri kao krivci predali, trideset godina ranije. Novinari napadaju Novaka što nije dovoljno oštro kritikovao godine pod Miloševićem. Smatraju da, dok iscrtava srce po utabanoj podlozi Rolan Garosa, zaboravlja da je postojala Srebrenica i Sarajevo. Uzalud će Novak objašnjavati da je na početku jugoslovenskog rata imao pet, a na kraju dvanaest godina, to izvinjenje neće biti dovoljno predstavnicima medija. Oni će iskoristiti nesrećnu australijsku aferu da teniseru dodaju još jedan sloj nacionalizma. Odbijanje vakcinacije = mržnja prema demokratiji. Uostalom, zar Novak, posle svog odlaska iz te katastrofe u prokletom Melburnu, neće odjuriti u Crnu Goru, sveto izvorište srpskog naroda, kao što je Ukrajina izvorište ruskog? Ona nezaboravna Budva, leta 1995. One grupe visokih preplanulih devojaka koje kruže po pešačkoj zoni, nalik dvokolicama Ben Hurovim. I tako do jutra. Prizor toliko lep da ponekad pomislim da sam ga sanjao. Ono što je jedino sigurno, nikada ga više neću videti.

Nekoliko stotina ljudi čeka Đoleta - Noleta, kako ga zovu milioni, njemu bliskih, Srba - da iziđe iz aviona. Roditelji su uz njega: zar ne izlazi iz zatvora? Ne obraća se medijima.

Učiniće to kasnije za Bi-Bi-Si. Kada bude dobro razmislio šta neće reći. Svaka reč koju izgovori sadrži zamku koju bi on radije izbegao. Uzeti reč znači preuzeti rizik, pogotovo kada vas cela planeta sluša. Na početku beše reč, ali su na kraju komentari.

Gradonačelnik Budve poklanja teniseru povelju počasnog građanina uz izjavu: Svojim naporima i svojim radom pokazali ste kako se treba boriti za svoju porodicu i za svoj narod. Da li Novak pomisli na svoje venčanje, proslavljeno osam godina ranije u toj istoj Crnoj Gori? Ili misli na svoju nemogućnost da se potčini, da se savije, da posluša - on, najdisciplinovanije biće u teniskom svetu. Ovu vakcinu, ne, neće je primiti, pa makar ga koštala plasmana, karijere, života. Kad bi je primio, on ne bi više bio Novak, ne bi bio Nole. Bio bi samo svetski broj 1, jedan među desetinama drugih.

Šta je to Srbin? I zašto bi se oko njega pravio tako veliki slučaj? Sedam miliona osoba, tajanstvenih, rasejanih, usredsređenih, jednostavnih, prefinjenih, zadovoljnih, svežih, skromnih, sporih, pomirenih sa sudbinom, kultivisanih, prezrivih, rasipnih, atletskih, miroljubivih, kivnih, uznemirenih.
I tako redom.

GODINE 2022. Novak provodi Božić i pravoslavnu Novu godinu (7. i 13. januar) u nekom australijskom centru za pritvorenike. Razapet na krstu zaslugom svetske štampe. Mogao bi međunarodno dobro zdravlje izložiti opasnosti. Kako da čovek ne poveruje u Boga, kada neko, ko je odgojen u piceriji, čak i u dublu stigne do finalnog takmičenja u Vimbldonu? Gomila sveta u molitvi. Trava rajskog zelenila. Slučajnost ne može biti tvorac jednog tako organizovanog bića - i jednog tako savršenog sveta, računajući i njegove užase. Đoković veruje u svevišnji autoritet koji je tvorac njegovog teniskog talenta. On se izjašnjava kao pravoslavni hrišćanin, što je njegova greška, njegova veoma velika greška: svako na kugli zemaljskoj ima pravo da veruje u Hrista, ali kada to dolazi od jednog milionera u šortsu, s reketom i još srpske nacionalnosti, javno mnjenje smatra da tu nisu čista posla. Nepodobno. Nesigurno. n