VIRTUOZNIH 99 KNJIŽEVNIH VARIJACIJA: Novo izdanje čuvenog Kišovog prevoda "Stilskih vežbi" Rejmona Kenoa
NAJSLAVNIJE književne varijacije 20. veka, "Stilske vežbe" Rejmona Kenoa, našoj kulturi predstavio je pre bezmalo šest decenija Danilo Kiš, a ova knjiga je ove sedmice ponovo pred našim čitaocima.
Foto: Profimedia
Objavila ju je "Laguna", i to s pogovorom i crtežima književnog velikana.
Prvi Kišov prevod svetski slavnog Kenovog dela izašao je 1964. kod "Nolita", dok je džepno izdanje u velikom tiražu štampao "Rad", u čuvenoj biblioteci "Reč i misao", 1977. Baš kako je francuski pisac svoje "Vežbe" stvarao inspirisan muzikom, tačnije Bahovim varijacijama, tako je i Kiš za prevod koristio sličnu metodu:
- "Stilske vežbe" se ne mogu prevoditi, one se mogu samo varirati na drugom jeziku - tvrdio je naš pisac.
Na ideju da jednu scenu iz francuskog autobusa ispriča na 99 različitih načina, Keno je došao posle koncerta "Umetnost fuge" u dvorani "Plejel", još pre Drugog svetskog rata, ali je prvih 12 varijacija napisao u maju 1942, od čega je devet prvi put objavio tri godine potom, u belgijskom nadrealističkom časopisu "Zemlja nije dolina suza". Uz njih je stajala napomena: "Autor namerava da na ovaj način obradi isti siže - događaj uostalom stvaran i banalan - na nekih stotinak različitih načina. Nema sumnje da će ovih sto poglavlja, identičnih što se tiče sižea, biti u stanju, ako se čitaju zaredom, da ostave izuzetan uticaj na čitaoca".
OD ŠAHA DO HEGELA
ROĐEN u Avru, gde je završio gimnaziju, Rejmond Keno (1896-1966) je, pripremajući u Parizu diplomski ispit iz filozofije, kako piše Kiš, istovremeno pokušavao da razradi matematičku teoriju šahovske kombinatorike, sluša predavanja o Hegelu, gnostičarima i manihejcima, išao na psihoanalitičke seanse... Povezao se sa Andreom Bretonom, sarađivao sa časopisom "Nadrealistička revolucija". Urednik u uglednoj izdavačkoj kući "Galimar" postao je 1937, gde je bio na čelu "Plejadine enciklopedije". Pored "Stilskih vežbi", svetsku slavu stekao je i romanom "Caca u metrou", koji je adaptiran za pozorište i film.
Događaj sažet u početnu belešku koja se potom varira, jeste svakodnevan: "U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset šest godina, s dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega. Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog druga koji mu kaže: Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu`. Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto."
Keno ovu scenu zatim piše u različitim manirima - otmeno i priprosto, metaforično i u anagramu, pa onda ženski, telegrafski, vizuelno, auditivno, filozofski, sablasno, s gaćama, bez gaća, moderno, pogrdno, botanički, medicinski, zoološki, matematički... Foto: Profimedia
- Poznato je da se Keno bavio prirodnim naukama, u prvom redu matematikom i fizikom, i njegova istraživanja u tim oblastima stručnjaci smatraju značajnim - objasnio je Kiš u pogovoru. - Za ovakvu vrstu duhovnih egzibicija kao što su "Stilske vežbe", koje su na pola puta između matematike (muzike) i književnosti i gde progresije i serije igraju značajnu ulogu, Keno je imao dakle već gotov instrumentarij svojih matematičkih znanja i iskustava.
Ipak, za prevodioca ovog dela na srpski, njegova bitna karakteristika je - igra duha. Odnosno da ono, prema Kišovom mišljenju, ukazuje na činjenicu da trivijalnost teme (sižea) nije od istinskog značaja, nego da su postupak (prosede) i instrument (jezik) ti koji najčešće čine određenu temu banalnom. Iz Kenoovog dela je, kako beleži u pogovoru naslovljenom "Svojevrsna parodija francuske književnosti", progovorio "autentičan glas ulice, žubor francuskog govornog jezika, onako kako ga izgovaraju i govore probisveti, nastojnice, policajci, deca, sluškinje, kafedžije i sirotinja iz pariskog predgrađa i provincije". Dok je sam Keno govorio:
LIKOVNE VEŽBE
U IZDANjU BIGZ-a, iz 1993, prvi put su se uz Kišov prevod "Stilskih vežbi" pojavili i njegovi crteži na kojima varira lik glavnog junaka. Tih 13 likovnih vežbi na zadatu temu, koje su štampane i u aktuelnom "Laguninom" izdanju, nastalo je tokom rada na prevodu Kenoovog dela, 1963. u Strazburu. U istom periodu je Kiš uradio još 18 crteža drvenim bojicama, varirajući teme mrtve prirode, ali i "Predeo s gitarom", "Kapelu", "Boce", "Zeleni mesec". Čak je i dve pesme - "Apolinerovi ljubavni snovi" i "Nad Londonom neće biti kiše", napisao istom crvenom bojicom kojom je radio crteže.
- U "Stilskim vežbama" mnogi su hteli da vide razaranje literature, a da mi pritom to uopšte nije bila namera; u svakom slučaju, moja je namera bila samo da načinim te vežbe, a kao rezultat toga došlo je do skidanja rđe i blata sa nekih točkića književnosti. Ako sam uspeo da i malko doprinesem tome, bio bih time vrelo ponosan, naročito ako sam to učinio ne uvaljujući čitaoca u veliku dosadu - zaključio je francuski romanopisac, pesnik, dramaturg.
U pozorištu - za "Ginisa"
PREVEDENE na 35 jezika, "Stilske vežbe" su često adaptirane za pozorište, a kod nas su izvođene na amaterskim, studentskim i profesionalnim scenama (mnogi su koristili upravo prevod Danila Kiša). Međutim, verzija koju su od 1968. godine, u adaptaciji Tonka Maroevića i režiji Tomislava Radića, prvobitno za zagrebačko pozoriše ITD, igrali Pero Kvrgić i Lea Margitić, bila je najdugovečnija predstava, ne samo u bivšoj Jugoslaviji već na svetu. Igrajući je više od 50 godina, u istoj podeli, dospeli su u - "Ginisovu knjigu rekorda".