POZORIŠNA KRITIKA: Kao u krivom ogledalu - Vida Davidović (po Molijeru) "Don Žuan"

Mlada spisateljica, Vida Davidović se darovito prihvatila adaptacije mnogo igranog Molijerovog teksta, čuvajući sve njegove motive (putovanje, strah od smrti, eros kao životni princip, promena...) u pučkoj komediji, koju su reditelji (Tihomir Stanić i Marko Misirača) zamislili kao cirkus (sa sve klovnovima) koji izaziva grupica Crnogoraca u Beogradu, uz asistenciju "sponzoruša", koje im se rado nalaze "pri ruci", dok se ne opeku i dok ih ljubomorni partneri ne otrgnu od zavodnika.

Međutim, predstava "Don Žuan" u produkciji Teatrijuma je svesno vrlo daleko od originala, po čijim motivima je nastala. U njoj je, umesto filozofije, koju je Molijer obukao u "smeh pod vešalima", pre nego što će se na grobu pojaviti Kameni gost (zna se ko je to) da presudi grešnom Don Žuanu, vrca radost života, mediteranska strast iz komedije del arte, a onda i iz Plautovih i Aristofanovih komedija. Nju naseljavaju svi oni smešni ljudi, koji ne samo da čine greh i nepočinstva, nego se tome unapred raduju i jedva čekaju da to nedelo ponove.

Kazna, koja stiže "Don Žuana" u Teatrijumu nije glavni motiv ove predstave. Njen akcenat je kada se, na videu, kao biznismen Sloba (koga je crnogorski Don Žuan ubio) pojavi Tihomir Stanić, ispred nekog zdanja na vodi, da kaže da je neuništiv i da mu ni vreme, ni smrtna presuda ništa ne mogu. Ovaj "Don Žuan" mnogobrojnoj publici u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, daje izvestan predah od tmurnog života napolju, pa i od složenog tumačenja motiva večitog zavođenja i strasti, bez prošlosti i budućnosti. Daleko je od teškog sindroma "donžuanizma", neutažive želje za promenom, bez ispunjenja.

Kao i u svojim ostalim produkcijama, Teatrijum izvodi na scenu zaigrane mlade ljude, podržane iskustvom (Vladan Gajović je neka vrsta Zganarela, kao "striko" crnogorskog Don Žuana, a Lepomir Ivković je otac zavodnika, poreklom iz Kuča). Milica Janković, Nevena Ilić i Ivana Dudić su, u skladu sa pučkim konceptom predstave, raskošno zaigrane, glasne i atraktivne, namerno zanemarujuću Sterijino "sve sos mera", kao i svi ostali akteri (Đorđe Marković, Luka Potparić, Luka Sević, Milan Bobić) ovog kalambura.

Pred početak nove pozorišne sezone, koja će na beogradske scene doneti mnogo mraka i teških pitanja (jer teatar "potkazuje život"), "Don Žuan" u dvorištu prelepog Kapetan Mišinog zdanja ostaje odličan primer letnje predstave pod vedrim nebom, koja veliča igru, umesto anamneze konflikta, koja daje priliku novim glumcima da pokažu svoje (zavidno) umeće, a (mnogobrojnoj) publici lepo veče i lekovitu zabavu.

A to je jedna od legalnih mogućnosti dobrog žanrovskog teatra.