SRPSKI INDIJANA DŽOUNS U POTRAZI ZA BLAGOM: "Tv Novosti" na snimanju druge sezone serije "Beležnica profesora Miškovića"

Jedinstvenom rimskom gradu i vojnom logoru u okolini Kostolca vekovima ne može da odoli nijedan arheolog, a nisu odoleli ni autori serije "Beležnica profesora Miškovića". Zato je na arheološkom nalazištu filmska ekipa, koja privlači pažnju brojnih radoznalih turista i upravo snima drugu sezonu serije. "Beležnica" je među prvima na male ekrane donela misteriju, fantaziju i detektivski triler ukorenjen u naše tlo.

Scenario novih 12 epizoda napisali su Ratko Dmitrović i Kosta Peševski, a režija je i ovog puta poverena Miroslavu Lekiću. Serija nastaje u produkciji kuća "Košutnjak film" i "Telekom Srbija", a emitovanje je planirano krajem ove ili početkom iduće godine na Superstar TV. Glavni junak, novinar Boško Stevanović, koga igra Momčilo Otašević, u prvoj sezoni je svedočio naučno neobjašnjivim pojavama koje je profesor Mišković zabeležio u malom crnom notesu.

- Zanimljivo mi je da napravim malu razliku u liku Boška nekad i sad, kada je doživeo nešto što ne možemo rečima objasniti. Našao sam novi mir u njemu iako je sve oko njega nemirno, brzo, napeto i opasno. Ako je Boško već povezan sa nečim onostranim, ako je doživeo neke vizije i ako je osetio i prošao nešto, to znači da više nije samo obično biće koje diše, spava i jede, kao i da ima nečeg višeg od ovozemaljskog - objašnjava za "TV novosti" Momčilo Otašević.

Za razliku od oca Velje, bivšeg operativca BIA, koji je poznavao profesora Arsenija Miškovića i njegovu suprugu Jelisavetu, mladi Boško se uputio u novinarstvo.

- Boška nije zanimala beležnica, i smatrao je kaznom to što mora da piše o zaostavštini nekog profesora, dok nije doživeo nešto što mu nije bilo ni na kraj pameti. U drugoj sezoni, kada nešto paranormalno počne, Boško je spreman. Ne zna uvek sa time da se nosi, ali barem zna šta se događa - dodaje Otašević.

U nastavku priče Boško, poput srpskog Indijane Džounsa, kreće u potragu za blagom. Put je započeo u prošloj sezoni kod Trajanovog mosta u Đerdapskoj klisuri, a tragovi ga vode preko Viminacijuma u pravcu nekadašnjeg Sirmijuma i Titela, sve do planine Rtanj.

- Grad Viminacijum bio je jedan od najsvetlijih gradova antike na teritoriji Srbije i čitavog Balkanskog poluostrva. U natpisu pronađenom u originalnim dokumetnima opisan je veoma lirski: "Viminacijume, svetlosti moja", što nam mnogo govori o ovom mestu i njegovom značaju. Tokom 600 godina postojanja Viminacijuma u njemu su se ukrštali mnogi putevi i mnoge civilizacije. Osnovali su ga Kelti i Rimljani, u njemu su boravili imperatori Trajan, Dioklecijan, Konstantin Veliki i mnogi drugi, a razorili su ga veliki osvajači Atila Hunski i vođe Ostrogota i Vizigota. U Viminacijumu je nađena i grobnica rimskog cara Hostilijana, koji je preminuo 251. godine, i upravo tu se sada snimaju kadrovi serije. Viminacijum krije mnogo tajni i tek smo počeli da ih otkrivamo. Svaki do sada nađen predmet priča svoju priču i deo je velike, višeslojne slagalice, a ko zna do čega ćemo još doći tokom istraživanja - ističe kustos lokaliteta i vodič Ljiljana Jović.

Kako nam priča reditelj Miroslav Lekić, postoje pretpostavke da se Viminacijum posle Atilinog razaranja nije vratio u prvobitno stanje.

- Nema nekog posebnog naučnog objašnjenja zašto je tako i to smo delimično iskoristili u seriji, kao jednu od intriga. Videćete neke situacije koje su povezane sa Atilinim upadom u Viminacijum i rušenjem grada, a tu će biti i tajni za koje se Boško interesuje u nastavku serijala - otkriva nam Lekić.

Viminacijum je tokom vekova poharan i ostao je deo artefakata, ali to ne obeshrabruje istraživače koji na ovom lokalitetu rade više od sto godina. Od početka 21. veka, novi polet daje dr Miomir Korać, koji je reditelju Miroslavu Lekiću pomogao da oslika novog junaka, profesora Košutića, koga tumači Milan Caci Mihailović.

- Igram epizodnu, ali vrlo lepu ulogu profesora Košutića, koji radi na iskopavanju. Dolazi mu doktorantkinja sa prijateljima i onda im on pokazuje nešto važno. Davno sam bio u Viminacijumu i radujem se da bar malo "omirišem" prošlo vreme. I u seriji moj lik kaže "Naš život nije samo putovanje u budućnost, nego i u prošlost" - napominje Mihailović.

Mlada doktorantkinja u crnoj haljini je zapravo Anđelka, koju smo videli u poslednjoj epizodi prve sezone, a glumi je Isidora Građanin.

- Ona dolazi kao prevodilac i u prvi mah deluje kao prolazna pojava. Međutim, u sledećoj sezoni se ispostavlja da Anđelka ima mnogo važniju ulogu u priči. Ne bih volela mnogo da otkrivam, ali videćemo da Anđelka ima stranu ličnosti koju će tek pokazati. Igra neku svoju igru, ali se i bori sa svojim srcem i razumom - kaže nam glumica koja je pre tri godine u Viminacijumu igrala predstavu "Žene iz Troje".

- Ovaj lokalitet ima važno mesto u seriji koja se bavi našom istorijom i interesantnim fenomenima. Oduševljena sam "Beležnicom", ne samo zato što igram u njoj, već zato što spaja istoriju i fantastiku, koje obožavam. Postoje podaci da su se misterije koje prikazujemo stvarno negde desile i još je interesantnije da ljudi za njih čuju kroz igrani format.

Kako nam Isidora objašnjava, glavni junak, Boško, pomaže Anđelki oko naučnog rada, zbog koga su se, između ostalog, uputili u Viminacijum. Izlet do arheoloških iskopina nije propustio ni Boškov verni prijatelj Milenko, haker i vlasnik bloga o natprirodnim pojavama, koga ponovo igra Miloš Samolov.

- Ova serija mi je otvorila vrata za koja nisam znao ni da postoje. Prvi put sam u Viminacijumu i fasciniran sam, a do kraja leta ću sigurno doći i sa porodicom. Ovaj deo Srbije je neverovatan, toliko toga je pronađeno, a kažu da je iskopana tek petina. Imao sam sreće da zbog "Beležnice" putujem na mesta na kojima nikad nisam bio. I gledaoci i ja smo saznali mnogo toga i počeli smo da istražujemo nešto što je verovatno trebalo još u školama da učimo - primećuje Samolov.

Producent Zoran Janković objašnjava da će snimanje biti završeno 12. avgusta i to u Kladovu.

- Snimanje je bilo mnogo kompleksnije u drugoj sezoni, jer smo imali više od sto lokacija, veći broj glumaca i mnogo više specijalnih efekata. Osnova serije se dešava 2003, a vratili smo se u 441. godinu. U ovoj sezoni oživeli smo pet različitih epoha i to je bio najveći izazov, ne samo za produkciju nego i za sektor scenografije, kostima, šminke i za sve ostale. Iz 441. nema nikakih rekvizita, naravno, pa smo sve morali da pravimo ispočetka - kaže Janković.

Reditelj Miroslav Lekić za kraj dodaje da su nove epizode snimane i u Beogradu, Titelu i na planini Rtanj, oko koje kruže raznovrsne teorije, i otkriva koje su scene bile najzahtevnije za snimanje.

- Radili smo rekonstrukcije Viminacijuma, Atilinog logora, Amerike tridesetih i četrdesetih, i prošli smo mnogo različitih lokacija da bismo te epohe predstavili. I prošla sezona je bila snažno oslonjena na specijalne efekte, a ova ih ima barem tri puta više i složeniji su - zaključuje Lekić.