FILMSKA KRITIKA: Festival u Vrnjačkoj Banji - Šta je, zaista, sa nama?

"Zapamtio sam taj festival, sa projekcijama na otvorenom, a organizatori su moj film stavili u neki od bioskopa, u ponedeljak, u 16 časova. Moja ideja i želja je da `Mrak` vidi što više ljudi, a ne njih desetak koji će, možda, u tom terminu doći u bioskop" - rekao je, za naš list mladi reditelj Milić. Ova skromna izjava, bez trunke sujete i želje za polemikom ponovo otvara, međutim, jedno važno pitanje: šta je, zaista, sa nama? Jesmo li potpuno izgubili nacionalni, etički, umetnički i politički kompas pa zdušno radimo u korist svoje štete, guramo u stranu našu najveću, svetskoistorijsku dramu, sve da se nekom ne zamerimo, da nekog ne uvredimo, da se kukavno povlačimo pred navalom laži, terora i agresije, kojom smo ugroženi i spolja i iznutra. Šta nas to tera da sebi stalno pucamo u nogu u trenutku u kome nas dostojanstveno brani film visokih umetničkih dometa, o kome smo pisali i ovde i na drugim mestima, a imamo nameru da vidljivost "Mraka" pojačavamo u svim narednim prilikama, naročito u predstojećem predlaganju "nacionalnog kandidata" za Oskar. Ma bolje da ga ne guramo, reći će vrsni poznavaoci "ove situacije", jer "sigurno neće proći u Holivudu, pa ne treba bacati pare". Da, kada iza tog filma ne bi stajala istina kadra da otvori oči, što je dužnost i smisao pokretne slike u istoriji. Bacanje para bolje da ne pominjem i koliko smo se do sada puta nadmetali u ovoj besmislemoj disciplini. Kad smo već kod narodnog novca, mogli bismo da podsetimo i da festival u Vrnjačkoj Banji izdašno pomaže srpska država (Ministarstvo kulture i druge institucije), pa ostaje za razmišljanje čime se to i kako zadovoljava njen društveni interes, čemu bi iste, nimalo beznačajne pare, trebalo da služe.

Još skandaloznija je odluka selektora nedavno završenog filmskog festivala u Trebinju (31. jul - 5. avgust) da "Mrak" jednostavno - ne uvrsti u program! Za "Festival mediteranskog i evropskog filma", kako se pretenciozno zove, film o martovskom pogromu 2004. nad srpskim narodom na KiM i - još jednom podvlačim, najbolji srpski film ove godine! - nije bio dovoljno relevantan da uđe u inače veoma labavo osmišljenu selekciju. Da li to treba da znači da jedini međunarodni filmski festival u Republici Srpskoj ne treba da zanima sudbina srpskog naroda na KiM? Ili da visokorangiranim srpskim filmovima ("Mrak" je nedavno nagrađen "Gran-prijem" na srednjeevropskom filmskom festivalu Somboru i nagradom publike u Trstu) nije mesto među uočenim evropskim i mediteranskim vrednostima? Pominju se i neke "kvote" koje bi trebalo da ograniče broj srpskih filmova na ovom festivalu. Ko je odredio i zaveo ovakve "kvote" nije jasno i postoji li u RS ikakav nacionalni interes kad je film u pitanju da nam se "Quo vadis Aida" i Jasmila Žbanić ne ponove upravo na ovom obzorju? Umesto da sada briljiramo sa sjajnim filmom o dramatičnom položaju srpskog naroda na celom prostoru Balkana, baš pred publikom koja je i sama svesna svog opasnog položaja u kolopletu međunarodnih pritisaka i ujdurmi - mi sami ignorišemo, potiskujemo i time ništimo sliku svoje tragedije. Sve u tuđem interesu, sve sa nekom bojazni da nam ko šta ne uzme za zlo pod terorom ko zna čije "političke korektnosti". Nešto debelo nije u redu sa nama kad u godini uspeha srljamo iz autogola u autogol, kad namerno gubimo i na svom terenu da bi nam gosti ispali vredniji. Iako nam sada ni do kolena nisu.
Dokle više?