AMATERI U RANGU PROFESIONALACA: Festival festivala u Trebinju, 65. po redu, obeležio i dve decenije od obnovljenog pozorišnog izdanja

Na prvom "zbornom" mestu ostao je deceniju i po, a kasnije se preselio u grad pod Leotarom da u srcu Hercegovine nastavi svoj teatarski život. Rat koji se razbuktao na prostorima SFRJ pogasio je početkom devedesetih svetla pozornice, ipak, za jednim kafanskim stolom na terasi "Belih platana" početkom novog milenijuma pala je odluka da je vreme da se ponovo digne festivalska zavesa. Ovih dana, kao nekada, ponovo je na okupu nekadašnja Jugoslavija.

- Kada smo rešili da obnovimo festival 2001. godine s pilot-izdanjem prve večeri nije bio baš neki odziv. Zato smo se odlučili za nesvakidašnji potez ne bismo li skrenuli pažnju gledalaca. Predstava "Čuješ li majko vapaj moj" odigrana je pored gradskog bazena, a na kraju je ceo ansambl (uz improvizaciju, ali u skladu s radnjom) - završio u njemu! Već sutradan sala Kulturnog centra bila je puna, a publika vraćena nekada omiljenoj pozorišnoj fešti - priseća se Slobodan Vujović, jedan od osnivača festivala i član Umetničkog saveta.

U novom "životu" ovaj kulturni događaj dobio je naziv Festival festivala jer je od početka druge faze i njegovog umetničkog trajanja zamišljen kao nadmetanje najboljih predstavnika i predstava iz celog regiona:

- U početku su dolazili ansambli iz Srbije, Crne Gore, Federacije BiH i Republike Srpske, a onda nam se pridružila Makedonije, pa Hrvatska - nastavlja Vujović.

- Jedino i dalje izostaje Slovenija i to iz jednostavnog razloga: kod njih je praksa da u amaterskim pozorištima igraju i profesionalci, što naše propozicije ne dozvoljavaju.

Ipak, u stalnom smo kontaktu, pa se može desiti da u nekom narednom izdanju vidimo i njihovu predstavu.

Upravnik Gradskog pozorišta i glavni urednik Radio Trebinja Momo Brkić podsetio je da je uporedo sa festivalom rastao i sam teatar. Svesni da je Jovan Dučić odavno zacrtao put rodnog grada kao grada kulture, vredno su prikupljali fotografije i dokumentaciju za monografiju koja je trebalo da svedoči o istoriji festivala.

- Neko je izračunao da je samo za poslednje dve decenije ovde izvedeno 160 dramskih tekstova - kazao je reditelj Slobodan Radović.

Kako se čulo na tribini posvećenoj jubileju festivala, u međuvremenu su Trebinjci bili u prilici da vide svu raznolikost pozorišnih žanrova: drame, vodvilje, mjuzikle, koreodrame, neverbalni teatar. A da amateri nisu diletanti potvrdila je jedna od poslednjih predstava na ovogodišnjem repertoaru: "Srpska drama" (u režiji Miloša Miloševića) i izvođenju Trsteničkog pozorišta podigla je publiku na noge, dok se za Dušana Jovića kao glavnog junaka Kovačevićeve drame moglo se čuti - da bolji Obrad Srećković nije viđen ni na profesionalnim scenama.

APSURDNOST SADAŠNjOSTI

FESTIVAL je, po rečima reditelja Slobodana Radovića, u svom dvodecenijskom trajanju imao nekoliko različitih linija repertoara:

- U takmičarskoj konkurenciji našle su se predstave zasnovane na našim klasicima (Sterija, Nušić, Domanović), potom savremenim piscima koje se bave aktuelnim društvenim temama, a bavili smo se i pitanjem kako u 21. veku igrati Brehta. Avangardna drama 20. veka (Jonesko, Kami) pokazala je da zahvaljujući apsurdnosti vremena u kome živimo, nije morala mnogo da se prilagođava novim scenskim postavkama. Pred publikom je bila i savremena ruska dramaturgija, drame Ljudmile Razumovske i Konstantina Kostjenka.