POZORIŠNA KRITIKA: Put do zvezda i svetlosti

To daje već pozitivnu reakciju publike. Utoliko je teži zadatak osnivača Teatrijuma, letnje scene, da izabere za repertoar naslove koji su u saglasnosti sa lepotom i dostojanstvom mesta, gde njihov dijalog odzvanja.

"Tesla, svetlopis u vremenu" po tekstu i u režiji Miroslava Benke (dramaturškinja Andrea Poljak), u potpunosti pripada ovom prostoru i bilo bi dobro kada bi trajno bio na repertoaru Teatrijuma. Uz najavu da je ova Benkina predstava samo prvi deo trilogije o našim najvećim umovima (drugi bi bio Milutin Milanković, treći Mihajlo Pupin), Teatrijum dolazi na pravi trag žanra, koji ga opravdava i promoviše.

Problem specifičnog scenskog prostora, scenograf Boris Maksimović je rešio jednostavno, ali i zanimljivo, simultanom scenom, koja dozvoljava da radnja u vremenu teče skokovito, bez hronologije, kako u Lici, tako i u Njujorku, na Long Ajlendu, u Teslinim snovima...) Kostim Nevene Milovanović nije usložnjavao asocijaciju, svako je bio ono što jeste, sa odlikama statusa, više nego karaktera. Neka vrsta hora iz zavičaja, a onda i američkih biznismena (Marko Čupić, Stefan Milivojević, Luka Jovanović, Luka Potparić, Mladen Lero, Saša Đuračević), komentarisao je radnju, učestvovao u njoj, ili izvodio songove (autor Miroslav Benka), kao brehtovsko opravdanje za naraciju, koja je u osnovi ove, pretežne edukativne predstave. Sa njima je predstava o teškoj stvarnoj i duševnoj borbi Nikole Tesle sa surovim uslovima kapitalista, koji žele profit, bez obzira na žrtve i etiku, postala autentični epski teatar, najprimereniji zadatim scenskim uslovnostima.

Lepa namera osnivača Teatrijuma da se, kao nekad pre na istom mestu, tu vide mladi ljudi, tek zakoračili u svet teške dramske umetnosti, u predstavi "Tesla, svetlopis u vremenu" se pokazala kao veoma svrsishodna. Od dečaka Tesle (Marko Jakšić/Rastko Milutinović), preko hora mladih muškaraca, do Teslinih malih sestara (Milena Brajković, Iva Kamešničanin), mlade Staše Nikolić (pr gradonačelnika Njujorka), preko tumača Nikole Tesle u naponu stvaralačke snage i u stresu večnog nesporazuma, vrlo dobrog Milana Nikitovića, bardova srpskog teatra, Vesne Stanković (Teslina majka), Hadži Nenada Maričića (sveštenik, Teslin otac), Nenada Ćirića (Tomas Alva Edison), Lepomira Ivkovića (Džordž Vestinghaus), Vladana Gajovića (gradonačelnik Njujorka), do eterične pojave Tesle u belom, već van "doline suza", Dragoslava Ilića Ilketa, ceo ovaj uigrani ansambl je poslužio odano i dostojno ideji reditelja, da je samo vizija put u večnost, do zvezda, do svetlosti, koja je stvarni ishod velikih umova. Uz prepuno gledalište, bilo je to lepo veče u teatru.