GLUMA JE IGRA SAMOPOUZDANJA: Feđa Štukan o "Klanu" i "Nečistoj krvi", želji da roman "Blank" snimi kao seriju u Holivudu ...

Podstrek da se lati pera dali su mu oskarovci i bivši supružnici Bred Pit i Anđelina Džoli, jer im je njegov život ličio na pravi holivudski film sa bezbroj zapleta, obrta i, naravno, neizbežnim hepiendom. Od snajperiste u specijalnim jedinicama u ratu, beskućnika i heroinskog zavisnika u miru, Štukan je stigao do reflektora holivudske "A" produkcije. Prvu "ulogu" dobio je na intenzivnoj nezi psihijatrije u Sarajevu, kada je zapravo shvatio da je odličan glumac, jer je uspeo da "odglumi" ludilo. To je bila ujedno i životna uloga, jer mu je omogućila direktni izlazak iz dramatičnih ratnih zbivanja devedesetih godina. Akademiju scenskih umetnostosti u Sarajevu upisao je tokom rata u Bosni i Hercegovini, 18 godina kasnije diplomirao je glumu u klasi Mustafe Nadarevića i Aleksandra Jevđevića, a na istoj akademiji je i magistrirao. U međuvremenu, postao je vešt pilot, padobranac i motociklista, oženio se i dobio ćerku. Živi u Sarajevu, odakle ga je glumačka karijera nekoliko puta odvela u Holivud gde je igrao uz Benisija del Tora, Kolina Firta, Tima Robinsa, Bena Kingslija i mnogih drugih. Domaćoj publici poznat je po ulozi u filmu i seriji "Nečista krv", za koju je dobio nagradu za izuzetno glumačko ostvarenje na 56. Filmskim susretima u Nišu. Trenutno ga vikendom na Superstar TV ponovo gledamo u roli Bubona u krimi-drami "Klan". U nastavku popularne serije "Mladi lavovi", Šok i Paša krupnim koracima napreduju u kriminalnoj hijerarhiji. Na pitanje kako na to reaguje njihov mentor i "stari lav" Bubon, Štukan u razgovoru za "TV novosti" kaže da ne može mnogo da otkriva, ali priznaje da "Bubon ima prejak nagon za preživljavanje".

Šta se na prvi pogled ne vidi, a važno je vašem junaku iz "Klana"?

- Bubon je psihopata, to je jasno, ali on je i psiholog, takođe. Zna da manipuliše ljudima i ima čitavu lepezu taktika i načina da ljude drži pod kontrolom. Prema svakome ima drugačiji pristup.

Nije tajna da je lik Bubona inspirisan Ljubišom Buhom Čumetom, a i da ste i sami bili sa druge strane zakona. Koliko je za glumca olakšavajuća okolnost kada ima "za šta da se uhvati" u stvarnosti?

- Sumnjam da glumac ima i za šta drugo da se uhvati osim empirije. Ako mislite da se "dubinski" bavite glumom, proizvodite trodimenzionalne, stvarne, žive likove, onda je veoma poželjno znati o čemu govorite. Ako ne znate o čemu govorite, morate da glumite da znate, a to vas baš ne puni samopouzdanjem. Gluma je igra samopouzdanja.

Šta iz serije "Klan" možemo da naučimo? Koju poruku ili pouku biste vi istakli?

- Ima nešto dobro u načinu razmišljanja kod ljudi koji su sa druge strane zakona, nešto što bi trebalo da svi imaju. Kriminalci ne razmišljaju previše o posledicama, prvo reaguju pa onda misle o tome. Ako ih uhvate, prilagode se, bušido kodeks je vrlo sličan tome. Ljudi uvek smišljaju najcrnji scenario jer je to način rada našeg mozga čiji je cilj da nas zaštiti. Strah je deo tog odbrambenog sistema koji služi da zaustavi čoveka od napredovanja u pravcu u kojem je ishod nepoznat. Razmišljanje o posledicama prozvodi strah koji ljude "zabaguje" i oni odustanu od svojih namera. Ne kažem ni slučajno da treba da počnete da se bavite kriminalom, već da bi manje trebalo da brinete o posledicama, čime god da se bavite. Treba skočiti iz aviona pa onda razmišljati o tome, jer ako prvo mislite o tome, mozak će vas zabagovati i naterati vas da odustanete. Bitno je raditi ono što vas pokreće, to je najbitnija stvar u životu, adrenalin vam daje samopouzdanje, bez samopouzdanja ste ništa. Ovo verovatno nije zvanična poruka "Klana", ali ja bih volio da ljudi ovo nauče.

Veruje se da je jedan od zadataka umetnosti i da kritikuje društvo. Ima li kritika danas smisla?

- Ima li išta smisla? To je individualna stvar, ono što meni ima smisla, vama može biti besmisleno, i uglavnom je tako. Ako vama ima smisla, ne treba vam ničije odobrenje za bilo šta. Treba kritikovati, naročito sebe, ja sam tu nemilosrdan, ali ako sve ostane samo na kritici, bez konkretne akcije, to onda ne znači ništa. Mi smo podeljeno društvo, na svim nivoima, na prvom mestu religijski, pa onda klasno, delimo se po političkom uverenju, levo ili desno, po tome koje fudbalske klubove volimo, koje motore vozimo, koju muziku slušamo, ne postoji više stvar zbog koje se ne delimo i to na smrtne neprijatelje. Nekad su postojale radne akcije kojima je cilj bio isključivo druženje i upoznavanje. Kad upoznate nekoga, predrasude nestaju, a mi se mrzimo zbog predrasuda.

Treba kritikovati društvo, ali krenuti od sebe, šta ja radim da ovo popravim? Čim kritikujete "one tamo" vi pravite podelu, podele stvaraju strahove i mržnju, a to vodi u sukob.

Domaćoj publici poznati ste i kao Kolj iz filma i serije "Nečista krv". Šta vam je bilo najzanimljivije, a šta najteskobnije u priči oslonjenoj na dela Bore Stankovića?

- Najzanimljivije, a i najteskobnije u isto vreme, je saznanje da se ovde ništa nije promenilo vekovima. Mislim na čitav Balkan. Tehnologija je napredovala, ali mi smo još uvek na istom nivou. Renesansa nas je zaobišla i to je ostavilo trajne i teške posledice.

Upravo zbog role u "Nečistoj krvi" nominovani ste u jednoj od kategorija za nagradu "Srce Sarajeva". Da li vam mogućnost da osvojite priznanje na festivalu u rodnom gradu greje srce?

- Da, naravno. Ja u svom gradu nikad nisam dobio nagradu ni za šta, jednostavno nisam dovoljno dobar za njega.

Zbog uloge Kolja morali ste da savladate izgovor srpskog sa albanskim naglaskom. Kako ste u tome uspeli?

- Teškim radom, ne postoji drugi način. Ne postoji lakši put. Razgovaram o glumi sa najvećim imenima ovog posla i složni smo da je to jedini mogući način. Niko nema drugi recept. Rad, rad, rad, pa opet malo rada.

Snimali ste nedavno sa Lazarom Ristovskim novu seriju "Tunel". Ponovo ste obukli vojničku uniformu. Koliko vam je to bilo teško? Kakva je sudbina junaka koga ste dočarali?

- Mislim da ne bih smeo još da otkrivam pojedinosti. Ali, još dugo ćemo nositi uniforme na filmovima. Bio sam u uniformi verovatno u preko pedeset odsto filmova koje sam snimio. I pre ovog poslednjeg rata, u Jugoslaviji su često snimani ratni filmovi. To nam je deo kulture, slavimo ratove i ubijanje, slavimo smrt umesto života, slavimo pogrešne stvari.

Iz kog razloga, ili više njih, ne biste prihvatili neku ulogu?

- Ako su mi partneri loši, ako je režiser loš, ako je scenario loš, ako je uloga loša, ako je mali budžet i ako nemam vremena.

Pojedine epizode iz života opisali ste u autobiografskoj knjizi "Blank". Pošto nije moguće ispričati sve na dvestotinak stranica, da li pišete nastavak?

- Rekao sam u "Blanku" sve što sam imao. Za sledeću knjigu ću morati da skupim novi materijal, a, poznajući sebe, i kad bih sad počeo da pišem, završio bih za devet godina, koliko mi je za ovu trebalo.

Da li Bred Pit i dalje planira da snimi film o vama? Šta mislite o tome?

- Ne znam, čekam da mi javi. Ako on ne bude imao vremena ili volje, neko drugi će to raditi. Rado ću prodati prava za ekranizaciju, meni se trenutno ne bavi time. Tomas Vinterberg i Terens Malik su pročitali knjigu i mnogo im se sviđa, pa možda neko od njih napravi film.

Da li biste voleli da "Blank" bude ekranizovan kao film ili kao serija?

- Mislim da je serija bolji format jer bi se iz filma moralo izbaciti zaista mnogo toga.

Da li biste bili spremni da sve ponovo proživite kao glumac u tom ostvarenju?

- Prestar sam da igram sebe, ali voleo bih igrati lik Dimenzije.

Koga biste voleli da vidite u glavnoj ulozi?

- To bi trebalo da bude odlučeno na kastingu, ne bih se mešao u te stvari. Ko bude najbolji, igraće, tako se radi u Holivudu. Kasting je svetinja, to je deo procesa koji se nipošto ne zaobilazi.

Šta je za vas gluma? Koja sila vas i dalje vuče ka njoj?

- Jedno vreme sam hteo da postanem psihijatar, mislim da sam to i postao. Volim da ulazim u moždane vijuge karaktera kojeg igram. Proces stvaranja lika je zanimljiv i zabavan. Čudna smo i zanimljiva vrsta majmuna.

Često ste u vazduhu, čini se više nego na zemlji. Šta vas drži među oblacima?

- Drži me rezultanta aerodinamičkih sila koja deluje na aero-profil. Među oblacima me fizički drži fizika. A metafizički me drži ta božja perspektiva. Tu, u raju, živim bar dva sata na dan. Ljudi tako zamišljaju raj. To i jeste raj, za mene. Planeta je prelepa, odozgo je još lepša jer se ne vide nedostaci, savršena je. Jednostavno, ne možete se navići na taj pogled, svaki put je božanstveno. Uvek je sve drugačije i uvek je divno. Vidim širu sliku sveta odatle. Pozicija je genijalna za kontemplaciju i meditaciju.

Trenutno ste glumac, pisac, pilot, padobranac, motociklista, muž, otac... Šta biste još voleli da budete?

- Radim ja još par poslova za koje ne znate. Voleo bih biti astronaut i otići na Mars ili negde dalje.