ODGAJANI SMO ZA BUDUĆNOST KOJA SE NIJE DESILA: Nikola Radosavljević, najmlađi dobitnik prestižnog "Velikog pečata"

Nagradu, koju mnogi smatraju krunom svog rada, mladi umetnik dobio je u 32. godini, a uručena mu je pre nekoliko dana na otvaranju novog izložbenog prostora Grafičkog kolektiva.

- Istina je da se ovo priznanje ne dodeljuje tek tako mladim umetnicima, ali objektivno gledano u kakvoj se situaciji nalazimo, značajno je što se mladi autori direktno i iskreno obraćaju javnosti putem sopstvenog rada - kaže Radosavljević za "Novosti". - Ovo priznanje je, pre svega, motivacija i velika odgovornost, ali suštinski ono otvara prostor za dijalog pre svega o pitanjima i problemskim mestima struke, a tek onda o našim zajedničkim očekivanjima.

Zanimljivo je da je Radosavljevićeva izložba bila prva postavka u Galeriji u Dragoslava Jovanovića dok je ovaj prostor još bio devastiran, bez struje. Za njega je to bio pravi izazov.

- U bilo kojoj drugoj situaciji niko ne bi mogao da se izbori sa galerijskim uslovima rada u prostoru koji je ruina. Ali kao i uvek, osim mene, niz kolega, uz pomoć kustosa Grafičkog kolektiva, Ljiljanje Ćinkul i Miroslava Sapundžića, uspeo je da savlada sve prepreke. Čitava ta akcija bila je forma revolta, kolektivnog otpora situaciji koja je bila neljudska. Program Galerije je "išao" bez obzira na to što struje nije bilo, a onda ni zidova, ni poda. Koristili smo prostor kao da je MOMA. Osim što smo bili potrebni publici, koja je negovana skoro sedamdeset godina, i dolazećim generacijama, brzo se shvatilo da je Kolektiv neuništivo mesto.

Njegov pobednički rad je, kaže, multiplikovani vizuelni prikaz komada crepa sa krova porodične kuće, "kao podsetnik na vreme kada su umetnici, čiji je dom Kolektiv, radili i živeli bez krova nad glavom".

- Rad je i opomena za budućnost, na sve one potencijalne scenarije kada naš dom, sigurnost, bezbednost i mir mogu biti uzdrmani, oduzeti i na kraju i slomljeni. Jasno je da i sam sa pozicije mladog autora preživljavam neku vrstu kolektivne anksioznosti u vremenu kada mojoj generaciji ništa ne može biti garantovano. Vaspitani smo i odgajani za budućnost koja nam se nikada nije dogodila, jer sve što se oko nas promenilo i transformisalo, bilo je daleko od onoga za šta smo bili spremni. Vreme u kome smo, navelo me je da razmišljam o svim vrstama opstanka i zaštite, kako bismo kao kolektiv mogli da se spasimo pre svega od nas samih.

Radosavljević je autor i postavke "Kozara 1942," nedavno otvorene u Memorijalnom muzeju u Mrakovici. U projektu je sarađivao sa istoričarima Bojanom Arbutinom iz Muzeja žrtava genocida i Marinom Ljubičić Bogunović i Borisom Radakovićem iz Memorijalnog muzeja na Mrakovici.

- Ovaj sudar stručnih pitanja na relaciji istorija - umetnost - istorija umetnosti - kustoska - muzejska praksa, rezultirao je ambijentalnom postavkom i rekonstrukcijom kozaračke šume unutar samog Memorijalnog muzeja. Izložba je u materijalnom smislu predstavila borbu i stradanje civilna za vreme Drugog svetskog rata, a u likovnom snage otpora i verzije samoodbrane sa inscenacijama realnih istorijskih trenutaka. Prvi put predstavljena je intermedijalna i savremena postavka istorijskih dokumenata i poznatih događaja.