BOG ISKUŠAVA SAMO JAKE NARODE: Pesnik i prevodilac Babken Simonjan - Živimo u demonskim vremenima

Veliki prijatelj Srbije i počasni konzul naše zemlje otkrio je književnog gorostasa svom narodu 1996. godine, kada je deo "Gorskog vijenca" (uz njegovu uvodnu reč) objavio u tamošnjim novinama.

- Prevoditi Njegoša za mene je veliki izazov. Njegove mudre i filozofske misli bile su podstrek da se latim i drugih dela. Prevod "Gorskog vijenca" još nije sasvim završen, predstoji mi ogroman i mukotrpan rad na tome. A što se tiče pesme "Noć skuplja vijeka", ona, kao večno blistajući dijamant, svojom veličanstvenošću pleni ljudsku dušu - kaže na početku razgovora Babken Simonjan. - Pisana je jezikom 19. veka, punim arhaizama koji nisu laki za razumevanje, a kamoli za prevod. Bavio sam se njom nekoliko godina, proveravao reči, pojmove, proučavao finese... Mnogo sam prevodio iz stare srpske, klasične i savremene književnosti, ali smatram da su dva veličanstvena ostvarenja kruna moje višedecenijske prevodilačke delatnosti: Njegoševa "Noć skuplja vijeka" i (na srpski) pesma velikog jermenskog pesnika Jegiše Čarenca "Svoje slatke Jermenije suncezarno slovo volim".

* Koliko je "nebeske", a koliko "zemaljske" ljubavi u ovoj pesmi, ali i njegovom sveukupnom delu?
- Po mom dubokom uverenju, naravno, više ima "nebeske" ljubavi jer pesnik opisuje susret dvoje mladih ljudi, jednog vladike zamišljenog mladića i jedne "vile" koja se mladiću odnekud pojavljuje. Ljuba Nenadović, koji je putovao zajedno sa Njegošem, u svojim putopisima "Pisma iz Italije" napominje da su se mnoge veličanstvene i dražesne dame divile prelepom vladici, što znači da je Njegoš imao povoda da napiše ljubavnu pesmu kakva je "Noć skuplja vijeka". Mada je bio predan obnovi i modernizaciji crnogorske države, uopšte nije bio ravnodušan prema lepim ženama. I zbog toga ostaje tajna da li je ta skuplja noć bila pesnikova mašta ili pravi doživljaj...

* Da li Jermeni danas više nego ranije poznaju srpsku književnost zahvaljujući i vašim prevodima?
- Poznata su im neka dela još iz sovjetskih vremena, međutim, književna ostavarenja srpskih autora prevođena su posredstvom drugih jezika, ruskog, pre svega. Za mene nije razumljivo, a još manje prihvatljivo, prevođenje strane književnosti posredstvom drugih jezika. Objasniću i zašto: gubi se lepota reči, aroma i miris originala. Takav način prevođenja ostavlja iza sebe samo smisao, ništa drugo. Nestaju pesničke slike, duša i čar književnog dela... Često sam se suočavao sa takvim primerima i svaki put, nepogrešivo, bio uveren da bez znanja jezika pisca, nacionalne tradicije i istorije, nije moguće ostvariti savršen i kvalitetan prevod. Inače, ovdašnjoj čitalačkoj publici poznati su Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Branislav Nušić, Milorad Pavić, Meša Selimović - svi oni čija su dela prevedena na jermenski jezik.

* A koje vi, lično, kao čitalac izdvajate?

* Kako kroz istoriju napaćen jermenski narod doživljava rusko-ukrajinski sukob? Da li su Sloveni, po ko zna koji put, žrtve svetskih igara moći?
- Uzroci sukoba koji pominjete imaju stare korene. Setimo se ratova u bivšoj Jugoslaviji. Zar i to nije bio sukob među Slovenima? Međutim, svetske igrače moći ne zanima sudbina nijednog naroda, posebno onih malobrojnih, kao što su Jermeni i Srbi. Iz određenih centara (a zna se i kojih) izazivaju se mržnja i netrpeljivost, organizuju sukobi, radi na smanjivanju teritorija starih naroda, kroji mapa sveta... . I Jermeni i Srbi, ko zna po koji put kroz svoju krvavu istoriju, stavljeni su na žrtveni oltar, suočeni sa velikim iskušenjem. Ali, opstali smo bez obzira na našu prošlost jer nosimo ranjeno srce u grudima i znamo cenu slobodarstva i opstanka. Bog iskušava samo jake narode. Da se setimo mudrih reči iz Novog zaveta: "Onaj koji izdrži do kraja, biće spasen."

* Čime se naš počasni konzul bavi ovog leta i šta je vaš sledeći literarni ili prevodilački poduhvat?
- U ovim vrelim julskim danima u Jerevanu retko izlazim iz kuće, radim, pišem. Nagomilalo se mnogo važnih stvari i projekata. Ali, ja idem dalje jer vreme leti, a ima puno toga što moram da ostvarim. Kao počasni konzul Srbije u Jermeniji, redovno sam u kontaktu sa Ambasadom Srbije u Jerevanu. Želja nam je da ostvarimo još neke lepe ideje i izgradimo nove mostove prijateljstva.

* Kada ćemo vas ponovo videti u Srbiji?
- Planiram da posetim Srbiju na jesen, iz više razloga. A prvi je moja dvojezična, srpsko-jermenska knjiga pesama koja će se pojaviti na Smederevskoj pesničkoj jeseni. Osim toga, planiram susrete sa zemljacima koji žive u Srbiji jer radim na pripremi knjige "Srpski Jermeni". Ona će obuhvatati jedan veliki istorijski period, počev od 13. veka, kada su se na srpskim prostorima pojavili prvi Jermeni. Takođe, bavim se drugim proširenim izdanjem antologije srpske poezije 20. veka. Prva takva antologija, uz moj predgovor i prevod, objavljena je 2003. godine pod naslovom - "Kosovsko sunce".