SA NEBOM U KOSI: Pesnička knjiga "Blagoslovi" Branislava Matića predstavljena u Srpskoj književnoj zadruzi (FOTO)

Na vezu pesnika sa zavičajem koja je neraskidiva, urođena i usađena, ukazala je Maja Stokin, i objasnila:

- Ona živi u okamenjenim slikama čije obrise vreme ne može da naruši. Tišinu i spokoj u atmosferi pesme blago remeti jedino šum Drine i pesma kamena. I dečak i čovek, za vreme trajanja svog zemnog života osluškuju samo glas koji rađa pesmu zavičajnu. Bez glasa slavuja, sojke i kraguja, gora bi odavno zanemela od tolike smrti. Sve imaginacije u Matićevoj poeziji kopaju po dubini duše, vladaju istorijom, traže ono prvobitno i glačaju ono večno.

Foto: M. Zavišić

U drugom ciklusu lirski subjekt oživljava portrete Vojinovića tako što pričama iz drevnih mitova provocira imaginaciju i osluškujući svoj um i srce izoštrava slike svojih predaka "sa nebom u kosi, sa rekom pod nogama", dodala je Stokin.

Foto: M. Zavišić

Citirajući stih "znaš li ti, sinko, čijim korakom koračaš?", Jovan Pejčić je istakao:

- Odgovor je rodoljubiv, tkaju ga povest i pamćenje, srpska predanja i legende, neprolazni mit slobode - autorov porodični kao svenarodni rodoslov, i obrnuto. I sve je to dato u lirskim jezičkim konkretnostima, u izrazu čistom i slikovitom, koji nacionalnoj veri i simbolici unetim u stih daju univerzalna značenja.