BLAGO SRBIJE NA UNESKOVOJ LISTI: Izložba Etnografskog muzeja o nematerijalnom kulturnom nasleđu u Paraćinu (FOTO)
POSLE Tršića i Zaječara, Paraćin je treći grad u Srbiji u kome je postavljena izložba "Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije" Etnografskog muzeja u Beogradu.
Foto: Z. Rašić
Predstavljeni su elementi tog nasleđa upisani u Nacionalni registar i na Uneskovu reprezentativnu listu kulturnog nasleđa čovečanstva, a izuzetna postavka se do 19. jula može pogledati u Zavičajnom muzeju.
- Nacionalni registar uspostavljen je 2012. godine i njegovo vođenje jedan je od najvažnijih zadataka Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji je otvoren pri Etnografskom muzeju u Beogradu. U taj registar se upisuju običaji, zanati, tradicionalne veštine, znanja i verovanja koja su prenošena sa generacije na generaciju i tako su sačuvana do danas. To su sve elementi koje su njihove lokalne zajednice prepoznale kao obeležje svog identiteta, a četiri od tih 55 elemenata iz Nacionalnog registra upisana su na Uneskovu reprezentativnu listu. Prva je upisana porodična slava 2014. godine, zatim tradicionalna narodna igra kolo 2017, pevanje uz gusle 2018. godine i, kao poslednje, zlakusko lončarstvo upisano je pre dve godine - objašnjava autorka izložbe, viši kustos Etnografskog muzeja, Danijela Filipović.
Prema njenim rečima, cilj je da se predstavi javnosti sve što se do sada nalazi u Registru kako bi posetioci to prepoznali kao deo sopstvenog nasleđa i uložili dodatni napor da se ono sačuva za naredne generacije.
NA REDU JE ŠLjIVOVICA
NA osnovu odluke Nacionalnog komiteta pri Ministarstvu kulture, već je pripremljen sledeći predlog iz Srbije na upis u Uneskovu listu, a kako naglašava Filipovićeva, u pitanju je - šljivovica.
- Priprema ovog tradicionalnog pića obuhvata mnoga znanja i veštine, počev od uzgoja tradicionalnih sorti šljive, samog procesa pečenja rakije, do momenata u kojima se ta rakija kasnije koristi u životu kao deo slavskih i svadbenih običaja i naravno, lečenja. Nadamo se da će naša nominacija šljivovice biti pozitivno okončana i da ćemo možda već krajem ove godine imati i peti upis na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Ova izložba prvo je bila postavljena u slovenačkom Etnografskom muzeju u Ljubljani, a potom u Etnografskom muzeju u Beogradu. Pre tri godine gostovala je u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a od prošle godine počela su gostovanja po Srbiji. U okviru "Vukovog sabora" predstavljena je najpre u Muzeju jezika i pisma u Tršiću, a u februaru ove godine u Narodnom muzeju u Zaječaru.
Istraživanja staklarskog zanata
PARAĆINSKI Zavičajni muzej takođe želi da promoviše svoje nematerijalno kulturno nasleđe, pa Tijana Pešić, kustos-etnolog ove ustanove, podseća da su na konkursu Ministarstva kulture i informisanja nedavno dobili sredstva za istraživanje staklarske tradicije u Paraćinu. Po njenim rečima, to će biti šansa da Zavičajni muzej pokuša da upiše staklarski zanat u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.