SRBIJA IMA STRIP REPREZENTACIJU ZA SVETSKI VRH: Marko Krstić književnik i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka za „Novosti“

Ima li bolje i sveobuhvatnije tačke, koja sve to spaja i ujedinjuje, od Nikole Tesle?

Kaže ovo, za "Novosti", Marko Krstić, književnik i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji će 21. juna, u saradnji sa Ministarstvom kulture u Jugoslovenskoj kinoteci organizovati šesti "Beogradski kontrapunkt" pod naslovom "Tesla: inspiracija".

Na pitanje šta ga je podstaklo da ovogodišnju međunarodnu manifestaciju posveti Tesli, Krstić odgovara:

- Mi kao kultura ne bi trebalo da Teslu posmatramo samo kao jednog od najvećih naučnika u istoriji sveta, već i kao nekoga ko je jako i snažno uticao na celokupnu srpsku misao, kao na nekoga ko je bio i ostao velika inspiracija umetnicima širom sveta, kao na nekoga ko je u krajnjoj liniji, najvažniji reprezent srpske kulture i nauke u svetu, ostajući dosledan svom identitetu i nikad ne raskidajući svoje veze sa sopstvenom kulturom. Nas kao organizatore "Beogradskog kontrapunkta" interesuje koje su sve to Tesline ideje, misli i dela uticali na stvaralaštvo ljudi različitih perioda, kultura i opredeljenja, i koje je mesto velikog naučnika u kulturi kao izrazu čovekovih stvaralačkih sposobnosti i potrebe za smislom. Dakle, kako se jedna od najvećih naučnih poetika transformisala u jedan vid kulturne poetike. Ima li većeg izazova od toga?

* Ko su gosti i na koja pitanja će pokušati da pruže odgovore?

- Imamo veoma zanimljive i provokativne goste ove godine. Poznata umetnica iz Jermenije Lusine Hovanisijan, renomirani strip umetnik i dizajner iz Italije Danijele Meuči, čuveni srpski fizičar Đuro Koruga, jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca Vladimir Pištalo, uz plejadu savremenih vizuelnih umetnika koji predstavljaju ono najinovativnije na tekućoj srpskoj sceni: Dušan Jovović, Milan Ličina i najmlađa Danica Maksimović, čije smo delo Teslin portret, sastavljen od recikliranog kompjuterskog otpada, uzeli kao logo čitave konferencije. Kao i prošle godine, moderator će biti poznati novinar i TV autor Aleksandar Gajšek. Ideja je da svako od njih podeli svoje stvaralačko iskustvo i kako ih je i zašto Tesla inspirisao. S druge strane, jako nam je važno da razgovaramo i o Teslinom mestu u svetskoj i srpskoj kulturi, uključujući i popularnu. Nemojte zaboraviti da Tesla spada u pet najmoćijih brendova u svetu. Na kraju, verujemo da će ovaj razgovor o Tesli biti podsticajan i za mlade, tinejdžere, studente, jer postoji jako veliko interesovanje za Teslu i njegov rad.

* Zavod je nedavno obeležio 55 godina rada. Kakva je uloga ove ustanove na našoj kulturnoj sceni?

- U godini kad proslavljamo više od pet decenija rada, treba podsetiti da je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka institucija kulture koja se bavi naučnim, razvojnim i primenjenim istraživanjima, izradom studija, analiza i trendova u kulturi i kulturnoj politici, prikupljajući informacije i dokumentaciju o kulturi, umetnosti i medijima u zemlji i inostranstvu. Jedna od najvažnijih studija koju smo uradili poslednjih godina je kontinuirano praćenje kulturnih navika građana Srbije i posećenost kulturnim događajima. Već 15 godina trend je nepromenjen - 5,6 odsto građana Srbije posećuje kulturne događaje, a naša intencija je da u narednih pet do sedam godina, različitim strategijama i merama, dođemo do devet ili deset procenata.

* Koju strategiju primenjujete da se publika zainteresuje za kvalitetnu kulturu?

- Uvek je pitanje programa i na koji način ih predstavljate i prezentujete. Naša preporuka je da bi bilo dobro da sve institucije kulture shvate da je potrebno promeniti stari koncept po kom je, na primer, dovoljno samo postaviti izložbu verujući da tu sve počinje i da se tu sve završava. Dakle, kultura i njeni sadržaji moraju imati sluha za savremenog čoveka, da bude interesantnija, provokativnija, dostupnija, prezentnija, medijski propraćenija i osmišljenija, jer naši građani, posebno mladi, želi da kultura bude u duhu vremena kojem pripadamo. Model "Beogradske filharmonije" je primer najbolje prakse i put koji bi trebalo slediti.

* Krajem meseca predstavićete u Parizu srpsku strip scenu. O kakvoj promociji je reč?

- Da. U pitanju je kapitalna stvar, rekao bih. Naš strip i strip autori zaslužuje najviše moguće mesto u tretiranju savremene umetnosti, imajući u vidu u kojoj meri su naši najvažniji i najveći strip autori zastupljeni u Francuskoj. Mi idemo u Kulturni centar Srbije u Parizu sa idejom da prvi put promovišemo sagledavanje sadašnjeg položaja stripa u Srbiji i svetu i njegovog kulturnog značaja. Po svom uticaju umetnost stripa jedno je od najvažnijih polja u francusko-srpskim kulturnim odnosima. Međunarodni sporazum o saradnji na planu stripa koji su potpisali predsednici Srbije i Francuske treba da predstavlja najbolji podsticaj. Predstavićemo kapitalnu knjigu "Sloboda! Jednakost! Strip!: Srpsko-francuski odnosi u umetnosti stripa" poznatog teoretičara Zorana Stefanovića, za koju je korice uradio čuveni Aleksa Gajić. Prateći program biće izložba po ugledu na fudbalsku reprezentaciju i predstavlja reprezentaciju Srbije u oblasti stripa i prikazuje ono najbolje što domaći strip nudi u poslednjih 30 godina - 11 strip autora sa svojim najvažnijim delima u Francuskoj i Srbiji: Aleksa Gajić, Gradimir Smuđa, Rajko Milošević Gera, Milan Jovanović, Nina Bunjevac, Jana Adamović Kordej, Milorad Vicanović Maza, Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf, Branislav Bane Kerac, Jovan Ukropina, Stevan Subić i kao "selektor" reprezentacije Vladimir Vesović.

* Naši strip autori su na svetskom nivou?

- Apsolutno. Nina Bunjevac sa svojom nagradom za bestseler "Njujork tajmsa", Stevan Subić sa svojim radom na serijalu "Konan". Jedan od najpoznatijih junaka, Gera sa svojim stripom sa Kventinom Tarantinom, Gradimir Smuđa sa ubedljivo najvećim brojem objava u različitim zemljama, uključujući Kinu. Aleksa Gajić za dugometrežnu animiranu ekranizaciju stripa "Tehnotajz", Milan Jovanović sa svojim radom na najpoznatijem francuskom serijalu "Sedam života kopca", Saša Rakezić Zograf za ukupan rad na polju promovisanja srpskog alternativnog stripa u svetu. Mogao bih još da nabrajam...

* Kako ocenjujete trenutnu situaciju u srpskoj kulturi, kao i zastupljenost kulture u našim medijima?

- Trenutna situacija - u zaletu. Zastupljenost kulture - alarmantno nedovoljno.

REDIZAJN I NOVI KONCEPT "KULTURE"

* Redizajnirali ste časopis "Kultura". Koji je uređivački koncept?

- Redizajn je došao kao logičan korak u potrazi za osavremenjivanjem i kvalitetnijom komunikacijom sa čitaocima i donosi pravo osveženje. Kao jedini časopis u Srbiji za sociologiju kulture i kulturnu politiku, novi uređivački koncept je zasnovan na sinergiji istraživanja najviših naučnih dometa i aktivnije uloge u okvirima medijske prisutnosti. Od prvog broja, dakle od 1968. do današnjih dana, "Kultura" je bila i ostala otvorena prema svim stvaralačkim idejama prisutnim kod nas i u svetu, o čemu svedoče tekstovi značajnih stranih i domaćih autora koji se pojavljuju sa novim idejama i pristupima kulturi. Nova redakcija na čelu sa dr Slađanom Ilić nedavno je objavila temat "Kultura i nacionalna trauma" koji je već uzburkao duhove, što očekujem i sa novim brojem "Kultura i diplomatija", kojim želimo da pokažemo na koji način kulturna politika može da bude delotvorna u savremenom svetu. Na jesen, otvorićemo ciklus javnih panela u Domu omladine sa željom da se mladi što više uključe.