NIKADA NIJE ZABORAVIO SRBIJU: Biblioteka grada Beograda predstaviće izložbu o slavnom scenaristi i oskarovcu Stivu Tešiću

Projekat Narodne biblioteke Užice (gde je premijerno predstavljen pre pandemije) približiće publici ovog srpsko-američkog scenaristu, dramskog pisca, romanopisca i dobitnika najuglednije nagrade Oskar za scenario filma "Četiri mangupa" (1980).

Koncepcija izložbe autorki Gordane Bacotić, Biljane Ristović i Dušice Murić zasniva se na hronološkom principu, a poseban akcenat stavljen je na autobiografske elemente u Tešićevom delu, jer su oni izuzetno važni za razumevanje njegove poetike.

- Naslov izložbe čije je putovanje po našim bibliotekama na cele dve godine prekinula pandemija najbolje opisuje karakter Tešićevog životnog, ali i stvaralačkog puta. Rođen u Užicu 1942, preminuo u snu na godišnjem odmoru u Kanadi 1996, Stojan Stiv Tešić se nikada nije odrekao ni grama svoga srpskog identiteta, što ga je posredno i koštalo zdravlja i života. Sa druge strane, njegov scenaristički, dramski i romaneskni opus svrstavaju ga u najznačajnije američke pisce druge polovine dvadesetog veka. Čitajući njegov posthumno objavljeni roman "Karu", mi se susrećemo sa jednim od vrhunaca moderne američke proze, istinskim remek-delom koje u svome tonu i u sadržaju anticipira sve ono što Amerika danas jeste - kaže, za "Novosti", pisac Vule Žurić, koji će u Gradskoj biblioteci od 19.00 govoriti o romanu "Karu".

Rano dečaštvo Tešić je proveo u Užicu, okružen ženama, majkom Gospavom (Gojom), sestrom Nađom i tetkom Pavom, koje su kasnije poslužile kao modeli za likove u njegovim dramama. Otac Radiša, nedićevac, krajem 1944. napustio je zemlju iz straha od odmazde.

Stiv će ga upoznati tek 1954, kada se porodica konačno našla na okupu u Čikagu.
Kao dobar đak i perspektivan rvač dobio je stipendiju za školovanje na Univerzitetu

Indijana, i uprkos očekivanjima da postane lekar, studirao je ruski jezik i književnost.

Tokom studija aktivno se bavio biciklizmom i sa biciklističkim timom bratstva Phi Beta Kappa u trci Little 500 osvojio prvo mesto. Biciklizam će biti glavni motiv u filmovima "Četiri mangupa" i "Američki letači", za koje je napisao scenario. Postdiplomske studije završio je na Univerzitetu Kolumbija, a potom se ozbiljno posvetio pisanju. Kao mlad i perspektivan pisac, zanesen svojom novom otadžbinom, napisao je drame The Predators, The Carpenters, Lake of the Woods, Baba Goya, Passing Game... koje su izvođene na scenama prestižnih američkih pozorišta. Istovremeno, jure ga i holivudski producenti da piše scenarija za filmove.

Na predlog reditelja Pitera Jejtsa, sa kojim je već sarađivao u pozorištu i koji će biti ključni čovek u Tešićevoj karijeri, spaja dva odbijena scenarija u jedan, na osnovu koga će biti snimljen film Breaking Away ("Četiri mangupa"). Bio je to njegov prvi realizovani filmski scenario za koji je odmah dobio Oskar.

- Ne postoji ništa što volim više od pisanja. Dobiti nagradu jer radiš nešto što voliš čini se kao luksuz koji nikada nisam očekivao - kazao je Tešić u svom govoru kada je 1980. primio zlatnu statuetu.

Posle Oskara, usledile su brojne ponude za snimanje filmova, pa je tako od 1981. do 1985, po njegovim scenarijima, snimljeno još pet filmova: "Svedok", "Četiri prijatelja", "Svet po Garpu" (po romanu Džona Irvinga), "Američki letači" i "Eleni" (po romanu Nikolasa Gejdža).

- Nisam samo voleo Ameriku, bio sam zaljubljen u nju. Iskreno sam verovao da će to biti jedna od onih nacija koja će voditi računa o svima, koja će se starati da svoja dostignuća učini dostupnim za sve. A sada osećam da pomaganje onima koji su na dnu nije na dnevnom redu - govorio je.

Razočaravši se u svoj "američki san", Tešić je umro iznenada od srčanog udara 1. jula 1996, u 53. godini života, dok je bio na odmoru u Kanadi. Vest o Tešićevoj smrti objavili su svi prestižni američki mediji, a u jednom od nekrologa istaknuto je da je, kao i drugi moderni pisci, na kraju bio preplavljen pesimizmom i duboko razočaran Amerikom.

ODBRANA ISTINE

ODUŠEVLjEN Jugoslavijom kao malom Amerikom, u kojoj mnogo nacija živi zajedno, Tešić je bio duboko potresen ratom tokom devedesetih, a još više time da su Srbi, po banalnoj polarizaciji američkog filma, proglašeni "lošim momcima".

- Ovo nije pokušaj da se opravdaju Srbi za zločine koje su počinili. Ovo je pokušaj da se insistira na tome da su sve strane građanskog rata činile zločine i da se svi ti zločini moraju osuditi i žrtve žaliti - govorio je, ali njegove eseje o ratovima u bivšoj Jugoslaviji niko nije hteo da objavi, što je još više produbilo Tešićevu razočaranost u "zemlju slobode".