ODUŠEVLJENI BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Serž Bozon i Manuel Šapiro o svojim ostvarenjima na festivalu francuskog filma
O SVOJIM filmskim ostvarenjima, francuski reditelji Serž Bozon i Manuel Šapiro razgovarali su juče sa novinarima u Bam baru "MTS dvorane". Bozonov film "Don Žuan" pre dva dana otvorio je Festival francuskog filma, dok će Šapirova drama "Hronologija nasilja" biti prikazana na zatvaranju - 19. juna.
Bozon nije skrivao oduševljenje što je "Don Žuan" prikazan prvog dana festivala koji promoviše francusku kinematografiju, a Beograd mu se dopao.
- Divan grad, podseća na italijanske. Ljudi su hedonisti, primetio sam da uživaju u životu u svom gradu.
O filmu "Don Žuan" u kom čuveni Tahar Rahim ("Prorok") tumači ulogu glumca koji u svakoj devojci vidi verenicu koja ga je napustila, Bozon je rekao:
- Film je savremen. Ne govori o aktuelnim događajima u Ukrajini, ali ima veze sa pokretom "Mi" i feminizmom. Don Žuan je u filmu napušten i ne udvara se nikome. To je priča o muževnosti koja je, moglo bi se reći, izgubljena i oštećena. Don Žuan je nastao na temeljima potpuno različitim od mita o ovom liku, a cilj mi je bio da film ne bude realističan, već da ga svako može odgonetnuti na svoj način.
IZ KANA U BEOGRAD
NA repertoaru petodnevne filmske revije je i romantična drama "Mač sa dve oštrice" poznate francuske rediteljke Kler Deni, a pravo s Kanskog festivala stigao je film "Brat i sestra" francuskog reditelja Ornoa Desplečina. Filmovi se prikazuju na Kosančićevom vencu, Silosima Beograd, u "MTS dvorani", kao i onlajn platformi MOJ OFF.
Kao jedan od problema koji je pandemija donela francuskoj kinematografiji, Bozon je istakao:
- Bioskopi su bili zatvoreni sedam meseci i smanjio se broj posetilaca. Bioskopi su ponovo puni kada se prikazuju holivudski hitovi, ali publika je sve manje zainteresovana za umetničke filmove. Nadam se da je trend osipanja publike privremen i da će francuska država koja mnogo ulaže u umetničke filmove naći način da se izbori sa tim.
Govoreći o filmu "Hronologija nasilja", Šapiro je istakao da je film sniman na egzotičnom mestu, ali da priča nije egzotična:
- Otišao sam na ne tako poznato i malo ostrvo Majot, misleći da se tamo živi kao u drugim delovima Francuske. Ubrzo sam shvatio da sam pogrešio... Ponosan sam što se film prikazuje pred publikom u Beogradu.
BONUS VIDEO - DOBRIVOJE TOPALOVIĆ: Pesme su pričale životnu priču a onda je došao red da mu ispune poslednju želju