DOKUMENT O VREDNOSTI JEDNOG ČOVEKA: U SKC održana tribina o knjizi Emira Kusturice posvećena Handkeu - "Vidiš li da ne vidim"

Svi ti darovi nalaze se u njegovoj novoj, četvrtoj po redu knjizi, romanu i eseju, o piscu Handkeu i reditelju Kusturici, „Vidiš li da ne vidim“ (u izdanju SKZ). Upravo o ovoj knjizi i njenim motivima, juče su na tribini, u prepunoj sali Studentskog kulturnog centra, govorili autor, akademik Matija Bećković, profesor Milo Lompar i književnik Želidrag Nikčević.

-Smatrao sam da je neophodno da se napiše nešto o Handkeu što će ostati kao dokument o vrednosti ovog čoveka. Kontroverze koje nosi sa sobom nisu samo političke, već su i moralističke, ali ne u negativnom smislu, nego u onom kako se jedan čovek šetajući i pišući svoju literaturu priklonio jednom narodu koji je bio ponižen, a da to nije zaslužio – kazao je Kusturica o svom prijatelju, a sada i književnom junaku.

Bećković je napomenuo da je Kusturica ispravio nepravdu, budući da je Handke napisao nekoliko knjiga o Srbiji, ali, sve do sada, nijedan Srbin nije napisao knjigu o Hankeu. „Na to se odvažio njegov prijatelj i tako spasio čast naše pismenosti“, primetio je akademik.

Nikčević, jedan od prvih čitalaca rukopisa ove knjige, kazao je da bi se Kusturičino pisanje moglo nazvati i „specijalnom operacijom, gde je u igri mnogo više od literature“.

-Svaki Kusturičin tekst, pored zavodljive naracije, u sebi sadrži jednu dodatnu neopisivu dimenziju doživljaja, slikovitog i emotivnog, ponekad sasvim iščašenog, ali doživljaja koji ne možete dokučiti zureći u slova. Čitava ova priča o Handkeu prevazilazi tematski nivo i prerasta u slobodnu igru uobrazilje.

Jedna od definicija misli je da je „misao poziv na putovanje“, a to nam pomaže da odredimo raznorodnu prirodu proze Emira Kusturice, ocenio je Milo Lompar i dodao da je knjiga „Vidiš li da ne vidim“ svojevrsan poziv na unutrašnje putovanje.