POSVEĆEN NARODU I TRADICIJI: Postavka odabranih radova akademika Svetomira Arsića Basare u foajeu Matice srpske

Organizatori veoma značajnog umetničkog događaja, Kosovskometohijski odbor Matice srpske i Srpska akademija nauka i umetnosti, naveli su da će biti otvorena do 15. jula, a povod je Vidovdan.

Po rečima autorke izložbe, Žakline Marković, više kustoskinje Galerije SANU, slojevitost značenja ideje tokom realizacije skulpture doveo je do promene Basarinog odnosa prema masi i formi, pa je zato s razlogom uveo metal u skulpturu.

- Tako jedinstven pristup oblikovanju skulpture i konačni izraz dela izdvajaju umetnika od ostalih skulptora na srpskoj umetničkoj sceni - ističe Markovićeva.

Svetomir Arsić Basara je rođen 15. maja 1928. godine u selu Sevcu kod Uroševca, a svoje prvo delo "Glavu devojčice", izvajao je još kao učenik Škole primenjene umetnosti u Nišu, 1950. godine, da bi tri godine kasnije bio primljen na Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu, gde je i diplomirao. Svoju prvu samostalnu izložbu upriličio je 1956. godine, a dve godine kasnije osnovao je likovnu koloniju u Dečanima, te inicirao osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije.

Pre nego što se u potpunosti posvetio vajarstvu, Arsić je češće crtao i izrađivao grafike. Tako je i na samostalnim izložbama početkom sedme decenije 20. veka izlagao uglavnom crteže i, sporadično, skulpture u kamenu ili gipsu. I dok je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka tragao za čistom, apstraktnom formom, u osmoj deceniji više je radio na materijalu. Tako je sredinom osamdesetih Basara započeo sa stvaranjem monumentalnog ciklusa velikih skulptura inspirisan nacionalnom istorijom i tradicijom, a materijali koje koristi najčešće su drvo i gvožđe.

Izlagao je samostalno diljem nekadašnje Jugoslavije, ali i u inostranstvu, te učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama. Njegove retrospektivne izložbe organizovane su 1984. godine u Umetničkom paviljonu "Cvjeta Zuzorić" i 1998. u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je i mnogih javnih spomenika u našoj zemlji, poput biste Svetog Simeona, postavljene ispred zgrade Instituta za srpsku kulturu u Prištini ili biste vožda Karađorđa ispred Instituta za slavistiku u Beču.

- Da bih progovorio o sadašnjosti, izrazio i dočarao tragiku življenja i ironiju vremena u kojem živim, primoran sam da se vraćam u prošlost, u mitologiju i epiku, na davno zapaljeno ognjište koje polako jenjava, u daleku istoriju kraljeva i careva, povelja i manastira. Ne okrećem se više prema svetu kao uzoru, već prema ambijentu u kojem živim, iz kojeg sam ponikao, okrećem se tradiciji svoga naroda, tražim identitet, dokaz o korenu, pravo na budućnost - reči su Svetomira Arsića Basare.

MNOGOBROJNA PRIZNANjA

SVETOMIR Arsić Basara izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1994. godine. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada za svoj umetnički rad - Vukove nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru, Zlatne medalje za zasluge u kulturnim delatnostima, Nagrade Vukove zadužbine za umetnost...