STRAH MI JE SPASAO ŽIVOT HILJADU PUTA: Siril Šake, zvezda dokumentarca o ribolovu i pecaroškim pričama

U svoju biografiju upisao je sve slane, slatke, stajaće i tekuće vode ovog sveta, u kojima je pecao gotovo sve - od štuke do tigraste ajkule. Međutim, kako nam je to otkrio u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", u Srbiji nikada nije bio. I upravo jednu od narednih sezona njegovog novog šoua "U potrazi za čudovištima", čiju prvu sezonu gledamo na kanalu Vijasat Eksplor, od 18. juna, subotom u 20.00, kako nam je obećao - snimiće u našoj zemlji.

- Obišao sam skoro ceo svet. Kada je reč o istočnoj Evropi, bio sam u Ukrajini, Poljskoj i Grčkoj, ali zaista nikada nisam imao priliku da posetim Srbiju, ali sam čuo mnogo priča o tome da Srbija ima mnogo reka, i da je ribolov kod vas posebno iskustvo. Bilo bi mi zadovoljstvo da jednu od epizoda snimimo i u Srbiji - kaže Siril, koga je put do serijala "U potrazi za čudovištima" doveo od jednog drugog šoua. Reč je o emisiji "Ribolovačke avanture", koja se emitovala od 2008. godine, a koja je Sirilu poslužila kao inspiracija da u novoj seriji gledaocima ponudi iskustvo lova na nesvakidašnje ribe - od tigrastih ajkula na Bahamima do svega opasnog i nezamislivog što pliva ispod površine Amazona.

Kada se rodila kod vas ta ljubav prema ribolovu?

- Iako sam odrastao u Kanadi, rođen sam u Francuskoj, u malom planinskom selu u Alpima.

Još tada sam voleo da pecam. Obožavao sam sve u vezi sa podvodnim svetom. Moje detinjstvo su obeležile posete raznim marinskim centrima i akvarijumima, što je, priznaćete, pomalo neobično za dete rođeno u Alpima (smeh). Sećam se da je mama uvek gunđala jer nam je kuća bila puna akvarijuma u koje bih donosio ribe koje bih ulovio.

Budući da su to bili improvizovani bazeni za ribe, voda bi se prilično brzo usmrdela od stajanja, tako da nam kuća nije baš prijatno mirisala. Mama je htela da me ubije, a ja sam uvek donosio novu ribu. Odatle je krenula moja ljubav prema ribolovu, i ono što je važno jeste to da nikada nisam snimao emisije zbog slave ili novca. Jednostavno sam želeo da podelim svoja iskustva sa svetom. Moja misija bila je da promenim to kako ljudi doživljavaju svet u vodi, jer je i on deo naše planete. Imam osećaj da je za mnoge ono što se nalazi ispod površine reka, jezera i mora podjednako daleko i nezamislivo kao i svemir.

Kako je došlo do toga da prvi put stanete pred kamere sa štapom za pecanje?

- Ljubav prema ribolovu me je sa Alpa povela u avanture širom sveta. Pecanje je za mene postalo velika strast. Počeo sam da iz privatnih razloga putujem svuda po svetu i pecam na različitim lokacijama. Teško je razumeti tu posvećenost. Za mene je to bio način života. A upravo taj život me je i doveo pred kamere. Sećam se da mi je jedna od prvih egzotičnih destinacija koje sam posetio bila Kuba. Namera mi je bila da istražim vode koje su bile van svih turističkih ruta, toliko van svakog kursa da sam do nekih mesta mogao da signem samo u pratnji vojske. Bilo je neverovatno iskustvo. Ja sam pecao, a oko mene su bili komandosi naoružani do zuba. Posle toga sam otišao na Maldive, pecao sam i u Polineziji, svuda gde me je "riba povela". Zahvaljujući tome, stekao sam svetsku slavu i uskoro su počeli da se javljaju i predstavnici iz raznih zemalja koji su bili zainteresovani da se istraži njihov marinski svet, a nisu imali svoje stručnjake koji bi se pozabavili time. I tako je moja ljubav prema istraživanju voda postala profesija od koje živim. U jednom trenutku sam pomislio - kada već radim ono što volim, i imam priliku da putujem svetom, zašto jednostavno ne bih svoja iskustva pretočio u emisiju i podelio ih sa gledaocima širom sveta. Tako su nastale "Ribolovačke avanture", a iz njih "Potraga za čudovištima".

Razlika između ova dva šoua je lako primetna i u samom naslovu. Kakva to čudovišta lovite u dubinama?

- Nazvao bih to evolucijom mojih interesovanja (smeh). Ambicija svakog ribolovca jeste da ulovi što veću ribu. To je i poenta ove emisije. U prvom serijalu lovio sam ribe na zanimljivim destinacijama, a sada sam "igricu" podigao na novi nivo, i egzotičnim lokacijama dodao neke do sad neviđene primerke. Pri čemu smo, osim veličinom, ovog puta gledaoce pokušali da zadivimo i time što su ribe koje prikazujemo zaista retke.

Da li ste se u nekom trenutku uplašili, budući da smo u najavi za serijal videli da ste imali bliske susrete sa ajkulama i krokodilima?

- Strah je sastavni deo ovog posla, jer nikad ne znate šta vas očekuje ispod površine.

Čini mi se da se ljudi baš zbog toga najviše i plaše vode. Imao sam mnogo nezaboravnih iskustava snimajući ovaj serijal. Jedno od onih koje ću pamtiti celog života je kada sam na nekom jezeru u Oklahomi pecao onako kako su vekovima to radili Indijanci - golim rukama. Nezgodno kod toga je to što morate da lovite ribu po mulju, i raznim rupama uz samu obalu reke, ne znajući šta vas čeka unutra. Hoćete li umesto onoga što tražite izvući jegulju ili zmiju. Metoda za pecanje sastoji se u tome da gurnete ruku u rupu kako bi vam riba zagrizla šaku, i onda je vi izvučete napolje. Zanimljiv je taj trenutak kada znate da to morate da uradite, a ceo organizam - i um i telo, vam se bore protiv toga. Jednom su nas, tokom pecanja u Africi, pojurili slonovi koji su tu došli na pojilište. Jedva smo preživeli. Kada sagledam sve te avanture, moj jedini odgovor je da čovek mora da se plaši, jer je strah zdravo osećanje. Hiljadu puta mi je spasao život.