ANDRIĆ JE ŽIVEO SVOJU REČ: Profesorka Gorana Raičević o knjizi "Dobra lepota" posvećenoj našem nobelovcu

Autorka, poznata i po kapitalnom delu o Milošu Crnjanskom "Agon i melanholija", ističe da naš nobelovac nije podrazumevao avangardu kao odstupanje od normi, već kao poetski program u kom se veruje da umetnost može da menja svet.

- Počeci avangarde, pojma iz vojne terminologije koji označava prethodnicu su posle Prvog svetskog rata, kada se i menja uloga književnosti u svetu - kaže, za "Novosti", profesorka Raičević.

- Do tada je umetnost bila lepa, bez druge svrhe, a Prvi svetski rat je doneo velike promene, pre svega po pitanju pisaca koji veruju da se svet može menjati na različite načine. Crnjanski i Andrić, recimo, nisu tada pripadali ekstremnoj levici već su verovali da čovek mora da se menja unutar sebe i da je angažovana umetnost sredstvo promene čoveka i sveta.

Simbolična okosnica Andrićevog dela, kako naglašava Raičevićeva, jeste Aska, ovčica koja je izabrala igru da bi preživela.

- Andrićeva umetnost je ličan način da se izbori sa životom koji je doživljavao kao borbu, a od života ne možemo pobeći već se boriti. Branio se od zla i od životnih nedaća umetnošću, kao i Aska koja se igrarijama branila od vuka. Andrić je, zbog posezanja u prošlost, kritikovan da beži od savremenih tema, a kasnije i zbog socrealizma. Namera mi je da pokažem univerzalne Andrićeve vrednosti kojima je ostao veran i dosledan. Početkom Drugog svetskog rata je proteran iz Berlina i umesto da ode u Švajcarsku, izabrao je da se vrati u Beograd jer je znao da bi trebalo da bude sa svojim narodom. U književnoj misli, živeo je svoju reč i namera mi je bila da osporim bilo kakve proizvoljne insinuacije - kaže profesorka Raičević.

Polazeći od okolnosti piščevog preobražaja iz estetskog u političko i društveno biće, i posvećujući se karakterističnim problemima Andrićeve literature, autorka razmatra pitanje lepote koja se ovde ponovo povezuje sa etičkim vrednostima, ističu u izdavačkoj kući. Most kao simbol trajnosti, služenja dobru, kao i svako umetničko delo, za Andrića je i simbol savladavanja stihijnosti prirode sadržane u čovekovom nagonskom biću (voda kao simbol nesvesnog). Lepota koja budi nagone - himerična je i destruktivna: "ako je ne uzmeš, nema je, ako je uzmeš opet je nema". Samo stvaralačka lepota, lepota umetničkog dela, zato što ne služi samo jednoj individui već svim ljudima, jedina je vrednost koja menja čoveka, čineći ga boljim, kao i svet u kojem živimo. U knjizi se, u kontekstu piščevog shvatanja života kao borbe, agona, razmatraju i pitanja Andrićevog realizma, odnosa prema stvarnosti, prema strahu, strahu od reči i potrebi za pričom i pričanjem.

IDENTITETSKA PITANjA

POSEBNA poglavlja posvećena su nedovršenom romanu "Omer-paša Latas" i Andrićevim pričama iz okupacije, navodi izdavač. Identitetska pitanja postavljena su u komparativnoj studiji o Andriću i Osteru; analizira se pripovetka "Letovanje na jugu", a traži se i odgovor na pitanje šta je Andrić stvarno mislio o diplomatama.