POGLED ISKOSA: Umetnost kao legenda

Leonardo je tvrdio da slika predstavlja cosa mentale (mentalnu stvar) a Pikaso kaže: "Slikarstvo je stvar inteligencije". Ono "umeti", manuelno (manus = ruka) se podrazumeva. Milenijumima je ta vrsta delatnosti bila najpre u službi mitologije, religije a zatim književnosti, da bi (post)moderna nastojala da raskine vezu likovnog sa sokovima života. To je dovelo umetnost u bezizglednost vizuelnih (post)konceptualnih i performativnih novih praksi, koje nisu ni nove niti su prakse. Umetnost kao ideja je prisutna još u antici, Partenon je i veličanstvena ideja, okamenjena filosofija između ostalog, kao što slikar Tomislav Suhecki kaže da su prvi postmodernisti bili stari Egipćani, kao i Maje, Inke i Asteci. Zbilja, piramida je najvangardnije umetničko delo.

Ovakvo posmatranje prošlosti treba imati u vidu kada razmatramo slike, crteže i maske Jasne Opavski, umetnice koja se okreće prema prošlosti ne zbog resentimana ili velikih uzora, već da bi obogatila budućnost. Njen povratak u budućnost obeležen je istraživanjem najboljeg u prošlosti, a to nisu samo artefakti, umetnička dela već i likovi i ideje. Među retkima je ne samo na balkanskoj sceni koja se posle "slikarstva memorije" i otkrića istorijskog citata s kraja osamdesetih godina prošlog veka, hrabro i korenitije okrenula drevnosti. Istražuje mit i religiju, sve donedavno bavila se samo starinom dva povezana sloja - starobalkanske i grčke mitologije (još 1828. ruski naučnik Gregor Dankovski utvrdio je sličnost srpskog i starogrčkog jezika). Marija Gimbutas, ekspert za balkanski neolit, tvrdi da je mitologija Vinče preteča grčke mitologije, što u nauci nije prihvaćeno. Opavska odnedavno počinje da istražuje i hrišćanstvo jer i ono ima svoj mitski sloj, npr. Sv. Nikolu Zapadna crkva smatra mitskom ličnošću.

Objedinivši estetiku tri drevna sloja sa Juga Evrope, srpski, grčki i hrišćanski, koji se prožimaju, izvršila je spektakularni duhovni i likovni obrt, kakav odavno nije viđen - od prošlosti ka budućnosti u duhu izvornog smisla reči tradicija (traditio = prenos). Sa nemalom likovnom veštinom nastaju njeni enigmatski dosezi, tumačenja, redefinisanja i produženja mitske tradicije. Umesto mita, može se upotrebiti i reč legenda, jer šire obuhvata i samu legendu o umetniku, kako su to u svojoj čuvenoj knjizi odredili Ernst Kris i Oto Kurc. Niotkuda, pojavila se iznenada moćna figura Jasne Opavski, prvosveštenice i vestalke, čarobnice i (s)likom zavodnice, da inteligencijom i šarmom sve više osvaja našu i regionalnu scenu. Deo tog uspeha predstavlja i njena samostalna izložba tokom juna u Gradskoj galeriji "Milan Tucović" u Požegi, naslovljena "Mitska bića danas".