DELA KOJA ODOLEVAJU VREMENU: Objavljeno 13. kolo Antologijske edicije "Deset vekova srpske književnosti"

Pred čitaocima su izabrana dela dvanaest pisaca: Alekse Šantića, Milana Rakića, Milete Jakšića, Sime Pandurovića, Iva Ćipika, Isaka Samokovlije, Branimira Ćosića, Stanislava Krakova, Miroslava Popovića, Mirka Kovača, Svetlane Velmar-Janković i Dušana Kovačevića.

Kao i prethodne knjige i ove su opremljene predgovorom, hronologijom, bibliografijom i, što je posebno vredno, ranije objavljenim kritičkim prikazima iz pera neospornih autoriteta. Na taj način, edicija je istovremeno okrenuta budućim književnim proučavaocima i čitaocima koji vole knjige koje su izdržale probu vremena.

- Glavna namera antologije jeste da odabere i na prikladan način prezentuje milenijum srpske književnosti tako što će iz svakog perioda, od srednjeg veka do danas, odabrati knjige i pisce koji su obeležili svoje vreme na različitim oblicima srpskog jezika, na različitim nerečjima, iz svih oblasti u kojima su Srbi ostavljali književne tragove ili to sada čine - kaže, za "Novosti", akademik Miro Vuksanović, pokretač i glavni urednik edicije. - Takva sabiranja su višestruko važna za kulturu, nauku i ukupnu prosvećenost. U njima se vidi kako su narodni pevač i pripovedač prvi uspeli da skrenu evropsku pažnju na svoja dostignuća, kako je srpska literatura nastajala u manastirskoj i pobožnoj tišini, a potom, kroz vekove, u saglasju sa napretkom svetske književnosti.

U antologiji se sagledava moć i rast srpske književne i narodne reči u rasponu od deset vekova. To je, ističe sagovornik, dokaz civilizacijskog uspona i ravnopravno literarno susretanje sa učenim svetom. Radilo se u zadatim uslovima, uvek teškim za knjigu, ali da nema redovnih pretplatnika i pomoći iz republičkog i pokrajinskog budžeta ne bi moglo biti objavljeno dosadašnjih 130 knjiga.

U jednom tomu su pesme, dve dramske slike - "Pod maglom" i "Hasanaginica" - i prepiska Alekse Šantića, u izboru Katarine Vučić, a u drugom stihovi Milana Rakića (priređivač Đorđe Despić) koji je napisao samo pedesetak pesama, što je bilo dovoljno da postane nezaobilazni klasik. Dva njihova sabrata po stihu, Mileta Jakšić i Sima Pandurović, dugo su ostajali po strani, a njihove pesme, pripovetke i eseje, priredile su Zorica Hadžić i Sanja Paripović Krčmar. Jedan tom čine roman "Pauci" i pripovetke Iva Ćipika (u izboru Gorana Maksimovića) i pripovetke Isaka Samokovlije koje je odabrala Mirjana Lukić.

Branimir Ćosić zastupljen je romanom "Pokošeno polje" i pripovetkama, a Stanislav Krakov romanom "Krila" i putopisima koje je izdvojila Valentina Hamović. Kada je već pretilo da bude zaboravljeno, iskrslo je delo Miroslava Popovića, ibeovca, zahvaljujući Marku Nediću koji je priredio roman "Sudbine" , nekoliko pripovedaka i golootočkih svedočenja. Svoje mesto dobio je i Mirko Kovač, čiji je roman "Vrata od utrobe" i sedam pripovedaka izdvojio Stojan Đorđić. Antologija bi, svakako, bila osiromašena da nije čitanih i voljenih beogradskih knjiga Svetlane Velmar-Janković. Njen roman "Lagum", zbirku priča "Dorćol", kao i nekoliko eseja odabrao je Radivoje Mikić.

U dva toma, u izboru Ljiljane Pešikan Ljuštanović, objavljene su drame, pesme, zapisi i autobiografska sećanja Dušana Kovačevića.

- Nadamo se da događaji u kojima se svakočasno govori neće ustaviti često oglašavanje književne reči. Tako je, to se već dogodilo, naša i strana politička zbivanja su zaglušila glas pisaca, ali je njihov prvi posao da se brane, suprotstavljaju i pišu ono što će da ostane. Pisci su dužni da utiču da ono što je štetno što pre propadne, u nama i oko nas. Zato je neophodno ujedinjavanje ranijih i savremenih dobrih knjiga - kaže Vuksanović.