ČAROBNICA POZORIŠNE SCENE: Izložba o Božani Jovanović, jednoj od naših najvećih kostimografkinja, u Muzeju Narodnog pozorišta

Ova velika umetnica, slikar kostima, umela je da "sluša, gleda, čita, proučava, mašta i beleži svoja maštanja slikajući na papiru", a potom, do poslednjeg detalja, osmišljava i realizuje više od pet stotina premijernih kostimografskih ostvarenja (za drame, opere, balete), kao i veliki broj pojedinačnih kostima koji ponekad broje nekoliko stotina po predstavi.

- Božana je izuzetno važna umetnica u našem "primenjaškom" svetu. Imala je neverovatan rafinman za detalje, teksturu i boju, a pritom, sve vreme, i jednu široku sliku celokupne likovne fizionomije predstave - kaže kostimograf

. - Po obrazovanju bila je scenograf i studirala kod najboljih - onih koji su formirali klasu kostima na Akademiji. Čast i zadovoljstvo mi je što sam je poznavala. Jednu predstavu smo radili zajedno: "Kraljicu Kristinu" u Dramatenu (u Stokholmu) u režiji Jagoša Markovića. Obožavali smo je i divili se njenom radu. Kad se pogledaju njene skice, vidi se jedna potpuna autentičnost. Nosila ju se u sebi, pa i prenosila na svoje radove.

Karijera Božane Jovanović kao pozorišnog kostimografa počela je 1950. godine u Beogradu i trajala je neprekidno više od pola veka, do 2017. godine. Glumci, baletski igrači i pevači s ljubavlju su je zvali "čarobnica Božana". Sarađivala je sa najvećim stvaraocima Srbije i regiona, veoma su bila zapažena i njena gostovanja u nacionalnim teatrima Moskve, Petrograda, Stokholma, Trsta i Berlina.

- Ja je, zaista, smatram našim najvećim pozorišnim kostimografom. Srećna sam što sam, uopšte, imala priliku da gledam kako radi - kaže Bojana Nikitović, kostimografkinja. - Nisam nikada bila njen asistent, ali sam bila prisutna kad je pravila kostime. Imala je neverovatnu lakoću stvaranja. Bar je tako delovalo, mada sigurno nije bilo lako. Pored toga što je veliki umetnik, bila je izuzetno duhovita žena. Priče koje sam slušala boraveći u radionici u isto vreme, nezaboravne su. I, jako voljena. Reditelji, glumci, baletski igrači i operski pevači su je obožavali, kao i ona njih.

U beogradskom Narodnom pozorištu Božana Jovanović provela je tri i po decenije (od 1965. do 2000. godine), a na toj sceni je ostavila za sobom 135 premijernih kostimografskih ostvarenja. Za svoj rad dobila je više od trideset nagrada u ovoj oblasti stvaralaštva. Inače, kako se ističe u najavi, izložba je, pre svega, emotivna posveta i duboki poklon umetniku pozorišta i umetnosti, prikaz dragocenih kostimskih skica (za ovu priliku prikupljenih od porodice, kolega i prijatelja), izbor fotografija i, na kraju, pregršt ne manje uzbudljivih i dragocenih zapisa i sećanja na rad sa Božanom iz pera njenih saradnika i kolega u teatru.

RAD SA ISTAKNUTIM REDITELjIMA

BOŽANA Jovanović (1932-2020) završila je Akademiju primenjenih umetnosti, odsek scenografije, kod prof. Milenka Šerbana.

Posle diplomiranja, šest meseci je boravila u Parizu kod prof. Pola Kolena. Sarađivala je sa istaknutim rediteljima Bojanom Stupicom, Matom Miloševićem, Miroslavom Belovićem, Stevom Žigonom, Paolom Mađelijem, Egonom Savinom, Ljubomirom Draškićem, Borom Grigorovićem, Milanom Karadžićem, Jagošem Markovićem i mnogim drugim iz mlađih generacija. Ostvarila je kostime u deset filmova, između ostalih, "Mali čovek", "Ljubav i moda", "Kapetan Leši", "Čudna devojka", "Lito vilovito", kao i u petnaest TV drama. U Narodnom pozorištu u Beogradu radila je kao kostimograf na više od 140 predstava, od čega su 25 bili baleti.