JUBILEJ VELIKOG USPEHA ZRENJANINSKOG HORA: Čuveni svetski bariton pred publikom u rodnom gradu
IDEJA da se 35 godina nakon velikog uspeha i osvajanja laskave titule najboljeg hora na svetu, u Langolenu u Velikoj Britaniji, ponovo okupe i otpevaju iste pesme kao i tada, oduševila je i emotivno ujedinila sve nekadašnje članove Hora "Josif Marinković" iz Zrenjanina, kojim je dirigovao čuveni profesor, sada pokojni Slobodan Bursać.
Osim ovog, poklopio se još jedan značajan datum: desetogodišnjica otkako je hor svoju zaostavštinu predao zrenjaninskom muzeju na trajno čuvanje.
Upravo večeras, na zatvaranju tradicionalnog, devetog Festivala horova "Slobodan Bursać", u znak sećanja i predivnih emocija, nastupiće svi nekadašnji članovi. Horom će dirigovati sin prof. Slobodana, Andrej Bursać, takođe profesor na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu.
Na probama u Zrenjaninu, iz dana u dan, preplitale su se emocije i velika želja nekadašnjih članova koji su se okupili sa raznih strana sveta, da ponovo zablistaju i potvrde da su najbolji.
Raša Eleković stigao je iz Denvera gde živi, direktno na koncert, uz poruku da njegovi drugari ne treba da brinu za to jesu li zaboravili repertoar.
- Internet je čudo, u video-kolu kao da sam i fizički bio prisutan na svakoj probi - kaže Eleković.
Kao član Hora "Josif Marinković" i čudo od deteta, koje je prvi zapazio pokojni prof. Bursać, čuveni svetski bariton, Željko Lučić, redovan je bio na probama. Kao i svi ostali iz hora, jedva čeka večerašnji nastup.
Vladimir Coka Stojković, član Hora "Josif Marinković" i jedan od glavnih inicijatora okupljanja, ističe da je sve spremno za večerašnji nastup, uz poziv Zrenjanincima, ali i svima koji su čuli za svetski uspeh pre 35 godina, da dođu na koncert u zrenjaninski Kulturni centar.
- Mada hor fizički više ne postoji, živi u našim srcima i sve ove probe koje smo prošli, nisu samo obična priprema za nastup, nego svojevrsni susret jedne familije, koja je živela složno - napominje Vladimir Stojković, ponosan što je deo velike horsko-istorijske priče.
Dr Dragoslava Ćipranić, koja je stigla iz Podgorice gde živi i radi sa svojom porodicom, nestrpljiva je da koncert počne.
- Nisam bila u prilici da prisustvujem probama, ali evo me u rodnom gradu - ne skriva oduševljenje što će posle toliko godina videti stare drugare iz hora i imati priliku da ponovo peva sa njima, uz opasku da veličanstveni događaj nikako ne bi propustila.
I Ivana Mihajlović, nekada Dvornik, ne živi više u Zrenjaninu, ali pozivu za okupljanje odmah se odazvala.
- To je taj naš fluid, koji nas nosi, sve ove decenije i godine, mada fizički hor ne postoji, uspomene žive u našim srcima - dodaje Ivana, koja je uspela da obezbedi slobodne dane na poslu i redovno prisustvuje probama.
Kaže da je mnogo emocija isplivalo i da jedva čeka da se popne na binu Kulturnog centra u rodnom Zrenjaninu.
POČAST
TOG 5. juna, obeležavajući lep jubilej, 35 godina od titula Hora sveta u Langolenu, svi članovi pokloniće se senima neizbrisivog umetničkog traga profesora Bursaća, ispred njegove biste u Aleji zaslužnih građana u Karađorđevom parku u Zrenjaninu.
"VASPITNA" ZBOG KOŠARKE
- UPOREDO sa pevanjem, bavio sam se košarkom i mada sam roditeljima prijavljivao redovne odlaske na probe, pikao sam basket sa društvom u kraju, gde me je pronašao profesor. Kao pedagošku meru dobio sam jednu "vaspitnu", šamar koji i danas pamtim i za koji sam zahvalan dirigentu, jer mi je otvorio oči i doprineo kasnijim velikim uspesima sa horom - ispričao nam je anegdotu jedan od učesnika koncerta.