RADOŠ BAJIĆ ZA „NOVOSTI“: Amerikanci zaboravili čistu dušu Srpskog naroda

Ali, u veoma snažnoj naraciji, biće to i priča o našim raskolima, bratoubilaštvu i podelama koje nas kao zla kob prate kroz vekove. Ovako, za "Novosti", reditelj, koscenarista i producent Radoš Bajić govori o svom novom, velikom projektu, filmu "Heroji Halijarda" i seriji "Vazdušni most".

Ova priča, koja se snima u produkciji "Kontrast studija", oživeće istiniti događaj iz 1944. kada je srpski narod, rizikujući svoje živote, spasao 508 američkih i drugih savezničkih pilota u operaciji "Halijard".

- Nasuprot "Milosrdnom anđelu" koji nam je 1999. sručio na glave 17 tona radioaktivnog uranijuma, u širem civilizacijskom kontekstu, postoje dva važna istorijska događaja koja bacaju dijametralno drugačije svetlo na inače veoma kontroverzne odnose SAD i Srbije. Nažalost, i danas smo često svedoci da se najmoćnija zemlja sveta prema Srbima odnosi kao da smo dežurni krivci i kamen u cipeli novog svetskog poretka. Prvi slučaj koji navedeno delimično demantuje dogodio se 1918. kada je predsednik SAD Vudro Vilson naredio da se u znak priznavanja veličanstvenog herojstva srpske vojske u Prvom svetskom ratu na Beloj kući zavijori srpska zastava. Drugi je operacija "Halijard", koju je u leto 1944, pod vođstvom JVuO i đenerala Dragoljuba Mihailovića izveo srpski narod. Radi se o najvećoj akciji spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Taj događaj je osnova i inspiracija za razvoj autentičnog samosvojnog umetničkog filmskog dela na kojem radim od 2017. godine.

* Da li je ovo vaš najveći i najzahtevniji projekat do sada?

- Rekao bih da ste u pravu. Po produkcijskom obimu TV serija "Selo gori" je svakako neponovljiv projekat koji se radi samo jednom u životu i koji će obeležiti moju karijeru. Međutim, "Halijard" je po kompleksnosti zadatka, po profesionalnoj zahtevnosti, po globalnoj društvenoj odgovornosti, projekat od nemerljive važnosti i kao takav sigurno će biti kruna moje karijere. Radimo ga na isti način kako su se nekada u jugoslovenskoj kinematografiji radili veliki projekti. Projekat je pripreman veoma dugo, sa saradnicima Duškom Kovačevićem i Strahinjom Madžarevićem radio sam na scenariju pune tri godine, snimamo ga dve godine, a tek sledeće, 2023, imaće premijeru. Imam odlične saradnike, sjajnu ekipu i najbolju moguću glumačku podelu - ipak, jedino što danas sa sigurnošću mogu da kažem je da verujem da smo na najboljem putu.

* Ko su, po vama, pravi heroji "Halijarda"?

- Ostavljam da svako tumači kako oseti i voli. Za neke će to biti američki piloti, mladići iz Virdžinije, Dakote i Pensilvanije koji su potražili spas skokom iz oštećenih bomabardera na tlo Srbije, među srpske seljake čiji jezik i gorštačke poglede ne razumeju. Ali, ubrzo će prepoznati svu toplinu i čistu dušu naroda, koji će krajem 1944, od strane istih tih saveznika, biti pušten niz vodu i gurnut u čeljusti nadolazećeg komunizma. Ipak, ono što u autorskom smislu želim posebno da potenciram, to je da su za mene heroji Halijarda spasioci - čvornovati i preplanuli srpski seljaci koji su pružajući utočište savezničkim pilotima pokazali toplinu srpskog srca i širinu prepoznatljivog pravoslavnog čovekoljublja.

* Koliko je važno da ljudi (mnogi i prvi put) čuju za ovakva herojstva?

- Moderno, tzv. novo vreme, donelo je epidemiju zaborava, globalnu demenciju i promociju novih vrednosti, dok su one kojima je čovečanstvo vekovima težilo obezvređene i proglašene retrogradnima. U rijalitiju, koji je slika i prilika novog doba, nema mesta za patriotizam, herojstvo, odanost i ljubav prema otadžbini i bližnjem svom. Zbog svega što sam naveo, verujem da umetnost ima plemenitu misiju da iz ponora praznoverja, besmisla i banalnosti čupa i spasava savremenog čoveka uvek kada se za to ukaže prilika. Zato mislim da su nam ovakvi i slični projekti veoma potrebni.

* Verujete li da je danas moguće da se dogodi nešto slično? Da li se i koliko naš narod promenio od tada?

- Veoma teško pitanje. Kao narod i mi trpimo pogubne uticaje svega što nam dolazi sa strane. Da nesreća bude veća, često nam je draže i prijemčivije sve što nam se kao životne vrednosti perfidno servira iz običaja i kulture drugih naroda. Ipak, verujem da ne smemo tako olako odustati od nastojanja da koliko-toliko sačuvamo sopstvenu dušu i makar obrise nacionalnog identiteta.

* Šta vam je to u biografiji (i ličnosti) Draže Mihailovića inspirativno da ga "oživite" u svoja dva velika projekta - "Ravna gora" i "Heroji Halijarda"?

- Đeneral Draža Mihailović je jedan od najvećih tragičara savremene srpske istorije. Njegov život, žrtva i delo, po mom sudu, tek će biti predmet mnogih umetničkih naracija na filmu, u teatru, književnosti. Jedna od najvećih tekovina TV serije "Ravna gora" koja je posle 10 epizoda i posle naprasne smrti tadašnjeg direktora RTS, Aleksandra Tijanića, bila ukinuta i skinuta sa programa je što je probijen led i što se Mihailović, u jednoj novoj vizuri i novom tumačenju, pojavio u udarnom terminu na nacionalnoj televiziji. Posle toga svakom autoru će biti lakše da se pozabavi temama koje su usled ideološke barikade decenijama bile zabranjene. Mnogostruko je danas lakše i meni. U "Halijardu" uloga đenerala Mihailovića je skoro epizodna, ali je dominantna po značaju koji ima u priči filma i serije i, verujem, biće upamćena po odličnoj interpretaciji kolege Nebojše Ljubišića.

* Očekujete li da će "Halijard" možda "probuditi duhove" i izazvati reakcije, kao što se desilo sa "Ravnom gorom"?

- Siguran sam da hoće. Meni to nije cilj, ali se to ne može izbeći. Dubina podela u srpskom društvu je toliko velika da mi se nekada čini da smo sve dalje od nacionalnog pomirenja koje nam je toliko potrebno. Verujem da će mnogi biti iznenađeni jer se u "Halijardu" ne bavim ideološkim propagiranjem ni jedne ni druge strane, to nije ni tema mog projekta, niti u istoriografskom smislu, polažem prava na apsolutne istine. U okviru tog istorijskog konteksta, film "Heroji Halijarda" se bavi ličnom dramom junaka koji su sučeljeni sa tragikom jednog vremena i neizvesnom budućnošću, kako sopstvenom tako i čitavog naroda.

REKONSTRUKCIJA EPOHE

REDITELj Bajić diriguje "orkestrom" od više od stotinu glumaca, domaćih i inostranih, što je, kaže, "izazovno, naporno i veoma teško".

- Film mora biti vizuelno monumentalan, a danas je veoma teško i skupo doći do takve faktografije, scenografije, rekvizite, kostima... Znate li da smo za potrebe snimanja izgradnje aerodroma na Galovića polju u Pranjanima jedva uspeli da u celoj Srbiji pronađemo samo tri para volova? Ništa što savremeni čovek danas koristi ne sme se videti u "Halijardu". Od kašike, viljuške, dugmeta, do aviona sve mora biti minuciozno tačno da bismo dobili epohu i vreme u Srbiji u leto 1944. Ipak, rešen sam da istrajem uz podršku više od sto članova ekipe koja vredno i predano radi da bi se sa ponosom potpisali na špici našeg filma i serije. Do tada treba uložiti mnogo rada, vere, entuzijazma i u vrelim danima kojima idemo u susret - proliti mnogo znoja.