PISAO JE JASNO KAO DA PRIPOVEDA: Kapitalno delo "Priroda u verovanju i predanju našega naroda" Tihomira R. Đorđevića predstavljeno u SKZ

Priređivač dr Branko Zlatković je istakao da ova monografija predstavlja i dan-danas kapitalno, neprevaziđeno i klasično štivo i najcelovitiju etnološku studiju o srpskim i balkanskim verovanjima i običajima u vezi sa prirodom i njenom pojavnošću.

- U prvoj knjizi nižu se članci o kosmičkim telima (zemlji, nebu, suncu, mesecu, zvezdama), meteorološkim i atmosferskim pojavama (pomračanje sunca i meseca, duga, kiša, grad, grom, potop), kao i četiri teksta o biljkama. U drugom tomu su tekstovi o pticama, gmizavcima, insektima i ribama - rekao je Zlatković. - Najneobičniji je prilog o "premeštanju nepokretnih predmeta" (crkava, ikona, gradova, krstova, tela svetaca) koji nije u najdirektnijoj vezi sa prirodnim pojavama, ali ga čudesna moć preletanja s jednog mesta na drugo povezuje sa svetom ptica i insekata.

Još kao profesor Učiteljske škole u Aleksincu, Đorđević je, najpre, zapisivao predanja, anegdote, priče o životinjama, poslovice, zagonetke i druge umotvorine koje su ispoljavale narodna poimanja o svetu prirode i njenim manifestacijama, naglasio je Zlatković. Kasnije je koristio monografije, priručnike i publikacije iz oblasti botanike, zoologije, veterine, medicine, geografije, a zahvaljujući erudiciji i poznavanju više evropskih jezika bio je u toku s najmodernijim metodama i dometima u svetskoj nauci.

- Svoju široku naučnu perspektivu i svestranu materiju Đorđević je poznavao do te mere da mu je stil mogao biti jasan i razgovetan. On je pisao kao da pripoveda, a prirodu i prirodne pojave dočaravao kao da se događaju u trenutku kada on piše, odnosno, kada čitalac čita - rekao je Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ. - Njegova knjiga je bogata i razuđena riznica jezika koji je koloritan i zvučan, dočarava narodni život i drevnu kulturu. Priče o hvatanju vukova, lisica, medveda, jazavaca, na razne načine u raznim krajevima prenose nas u predele i vremena drevnih ljudi, a vreme i svet koji se dočaravaju bili su takoreći juče, iako su bespovratno prošli.

Goli stočari iz Berana

U ČLANKU posvećenom ovci Đorđević je naveo kazivanje svog rođaka iz Berana o tome kako su se stočari dovijali da poštede ovce od zlih pogleda ljudi: "Jednom, dok su stočari iz Berana gonili stoku u Srbiju, prolazili su kroz Čačak. Najstariji čobanin je znao da će stado od 1.000 ovaca privući pažnju Čačana, pa je u strahu da ih ne ureknu pogledima, naredio čobaninu Milošu Tomaševiću da se svuče go i da bude usred ovaca dok stoka ne prođe kroz vašar. Građani su gledali u čudu u golog Miloša, a stoka je prošla pošteđena njihovih pogleda."