TAJNA SRPSKE ATOMSKE BOMBE: Predstavljen novi film "Lančana reakcija" o incidentu koji se dogodio 1958. u institutu "Vinča"

Nedavno je pala prva klapa filma "Lančana reakcija", koji, osim što govori o pomenutom incidentu, na veliko platno donosi i priču kako su naučnici, pod velom tajni, krenuli u Pariz, na lečenje u kliniku "Kiri". Zahvaljujući tada revolucionarnoj transplantaciji koštane srži, koju je obavio poznati francuski stručnjak dr Žorž Mate, uz svesrdnu pomoć građana Francuske (čak 500 njih se prijavilo da budu donori koštane srži), petoro naučnika se uspešno oporavilo.

- Ta humanost francuskih građana je jedna od najvažnijih dimenzija filma. To što su oni uradili danas je i zakonski nemoguće. Oni su potpisali da su spremni da umru da bi spasli ove ljude. Možda je blizina Drugog svetskog rata, prijateljstvo naših naroda, dovelo do takvih odluka. Jedno je sigurno, ljudi su onda bili drugačiji. Da bi se danas pokrenula neka humanitarna akcija moraju da se angažuju agencije, čitavi medijski programi, a tada je bilo dovoljno da izađe jedan članak u novinama i da se ljudi prijave - kazao je Dragan Bjelogrlić na jučerašnjem novinarskom predstavljanju filma i otkrio da je ideju dobio pre sedam godina kada mu je prijatelj dao knjigu Gorana Milašinovića i sugerisao da bi po tome možda mogao da snimi film.

Autor originalne knjige prof. dr Goran Milašinović kazao je da mu imponuje što će se po njegovom delu "Slučaj Vinča" snimiti film, ali da o tome nije ranije razmišljao.

- Kada piše, pisac razmišlja o čitaocu, a ne o gledaocu. Međutim, onoga dana kada smo Bjelogrlić i ja prvi put razgovarali o knjizi i o mogućnosti da snimimo film, shvatio sam da smo taj događaj doživeli na isti način. Normalno je da je za pisca važniji psihološki deo, karakterizacija likova, a opet razumljivo je i da je za film važniji onaj trilerski zaplet, priča o atomskoj bombi.

Bjelogrlić će se osim iza kamere naći i ispred nje, otkrio je juče, i to u ulozi Aleksandra Leke Rankovića.

- Kao šef tajne službe i kao čovek koji je izašao iz rata, Leka Ranković je, kao i mnogi funkcioneri SFRJ, bio kontroverzan i ne može se posmatrati jednodimenzionalno. Činjenica je, međutim, iako su ti ljudi radili jedan tajni projekat, Ranković ih je posle 48 sati od incidenta poslao iza "gvozdene zavese" gde su bili izloženi francuskim tajnim službama i svemu ostalom. Nisam siguran da se to desilo u Sovjetskom Savezu da bi šef tamošnje tajne službe poslao svoje naučnike izvan "zavese". Vrlo brzo posle ovog akcidenta, 1962. zatvoren je tajni projekat "Atomska bomba", a 1966. Leka Ranković je skinut sa svih funkcija. Veoma je moguće da je baš ovaj slučaj uticao na njegovu političku karijeru - objasnio je Bjelogrlić.

A da li očekuje da ovaj film pobudi neke duhove iz prošlosti?

- Uvek je zanimljivo pričati o stvarima o kojima javnost ne zna mnogo. Taj događaj je zanimljiv sa više aspekata. Prvo, da smo mi bili u stanju da pravimo atomsku bombu. "Vinča" je u to vreme bila jedan od pet nuklearnih instituta u celom svetu. Zanimljivo je da naša zemlja, koja pedesetih godina još uvek dobija "Trumanova jaja", pokreće nuklearni program. U trenutku kada se dešava ova naša priča samo SAD, Sovjetski Savez i Velika Britanija imaju atomsku bombu. To bi otprilike bilo kao da danas u Srbiji postoji neki IT centar koji konkuriše "Eplu", na tom nivou je bila "Vinča" tad - objašnjava reditelj.
Na pitanje da li razmišlja kako će ova priča biti primljena van granica Srbije i da li će u njoj tražiti veze sa Černobiljom, Bjelogrlić je bio iskren:

- Prva asocijacija na ovaj događaj jeste sovjetska nuklearka, tako da možemo očekivati da ga strana štampa zove srpski Černobilj. Jasno je da će ih na to asocirati neuspeo eksperiment, zračenje, nuklearni reaktor... ali kada budete videli film znaćete da su to dve potpuno različite priče. Činjenica je i da se taj događaj skrivao, jer komunizmu nije išlo u prilog da govori o svojim neuspesima. Ali, siguran sam da bi i Amerikanci da im se to desilo pokušali da zataškaju slučaj, samo je pitanje koliko bi u tom sistemu medijskih sloboda u tome uspeli.

Na "Lančanoj reakciji" radio je scenaristički tim - Vuk Ršumović, Bjelogrlić i Ognjen Sviličić - dok je reditelj na platnu angažovao mešovitu srpsko-francusku glumačku ekipu, a za svoj film dobio je i pomoć Francuske, o čemu je govorio i Pjer Košar, ambasador ove zemlje u Srbiji.

Poznati francuski glumac i scenarista Aleksis Manenti u "Lančanoj reakciji" igra doktora Žorža Matea, a domaće novinare iznenadio je uvodnim rečima na srpskom jeziku i otkrio da je njegova majka Beograđanka, te je tako savladao osnove našeg jezika.

- Doktor Mate je bio veliki humanista i naučnik, a ja se nadam da ću biti na visini tog zadatka kao glumac - kazao je Manenti, a potom, odgovarajući na pitanja novinara, objasnio da je Bjelogrlića ranije poznavao i kao glumca i kao reditelja. - Sad vidim da Dragan radi srcem, a dobre filmove ne pravi tehnika nego srce.

Radivoje Bukvić će na filmu oživeti naučnika dr Dragoslava Popovića, a on je, baš kao i njegove mlađe kolege, Alisa Radaković, Ognjen Mićović i Jovan Jovanović, da bi dočarali patnje i bolest njihovih likova, morao da ostane "bez ijedne dlake na telu", kao i da smrša desetak kilograma.

Doktora Pavla Savića, utemeljivača Instituta "Vinča", koji je odbio da učestvuje u tajnom projektu "Atomska bomba" igra Predrag Miki Manojlović. "On je bio pametan i uspešan čovek, ispred svog vremena, i kao takav video je slabosti ovog projekta", kazao je glumac.
Muziku za film radiće Bjelogrlićev stari saradnik Manjifiko, a zanimljivo je da je jedna od najvećih svetskih distributerskih kuća Wild Bunch već otkupila prava na "Lančanu reakciju", i pre nego što je ona snimljena. Mada je ranije paralelno sa filmovima snimao i serije, Bjelogrlić ovog puta snima "samo za bioskop". Ako sve bude teklo po planu, "Lančanu reakciju" gledaćemo na jesen 2023.