TOLSTOJ OSLOBAĐA DUŠU: Glumica Teodora Dragićević, nova Nataša Rostova na Velikoj sceni nacionalnog teatra

- Prvi put da sam se studiozno upustila u analizu Nataše Rostove kad sam dobila ulogu. Nisam pre toga ni razmišljala o "Ratu i miru". Valjda kao svi iz moje generacije, pošto je to tako obimno delo da ga, stvarno, niko nije čitao - kaže iskreno na početku razgovora Teodora Dragićević. - To vama možda zvuči čudno, ali je tako. Samo kad pogledate ta četiri toma, uplašite se i sklonite. Zato mi je drago što smo od predstave uspeli da napravimo pitku priču zbog koje će neki mladi ljudi možda poželeti da pročitaju knjigu i shvatiti da to uopšte nije tako komplikovano i teško. Da je zapravo emotivno i divno, da taj roman oslobađa dušu.

Teodora, usput, objašnjava da se rodila u Moskvi i u Rusiji završila osnovnu školu, a ovo kapitalno delo je u tamošnjoj lektiri tek u desetom razredu. U međuvremenu, doselila se sa roditeljima u Beograd, pohađala gimnaziju i sa samo šesnaest godina primljena na FDU.

- Kad upišeš glumu važno je da radiš dobre tekstove, one koje možeš da razumeš. Uvek smo birali drame, na primer Čehova, nešto što će nam dati vetar u leđa i razvijati naše glumačko biće. Inače, za ulogu u "Ratu i miru" došla sam na kasting, čitala nekoliko likova, a reditelj se odmah opredelio za Natašu. Odmah sam mu rekla da nisam pročitala "Rat i mir"! Rat me je "ubio" u knjizi. U pismu Marije Bolkonske, Andrejeve sestre, ona kaže: "Moj tata stalno priča o ratu. Ja to ništa ne razumem niti želim da razumem". Bila sam očarana koliko mi je blisko. Čitajući, bila sam u fazonu, "jeste, dosta više tog rata"... Već na audiciji sam osetila koliko mi je Nataša slična. Mnoge stvari su mi se dešavale kao i njoj. Emotivna sam na isti način: kad je "zapljusne" ljubav njenog života, ona počne da plače od sreće. Njena osećajnost i iskrenost su toliko istinite, da ne možeš da pomisliš da je patetična. I ja sam strastvena, srcem idem kroz život, ponekad nepromišljena. Verovatno bi svaka mlada devojka to za sebe rekla.

Kako kaže, veruje da ju je ova uloga sama pronašla i da nije slučajno što je s tim ansamblom i rediteljem, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Doduše, ovo nije prvo Teodorino iskustvo u nacionalnom teatru, "uskakala" je u ulogu Ljudmile u predstavi "Vasa Železnova". Na pitanje da li bi njen životni put izgledao isto da je ostala u Moskvi, odgovara:

- Nisam sigurna. Možda, ali se nikad nisam gurala u glumu. I to mi se samo dogodilo. U Rusiji sam išla u muzičku i vojnu školu, nisam imala vremena ni za šta drugo. Od sedmog razreda pohađala sam kadetsko odeljenje, što je značilo da si stalno u uniformi, da nastava traje ceo dan, imaš časove plesa, vojnu obuku sa istorijom. Čak sam i marširala na Crvenom trgu! Sećam se divnog razrednog starešine, potpukovnika. Pravi oficir, pošten i častan. Svima nam je nametnuo disciplinu (koja mi je u početku smetala), ali je i dečake i devojčice stavio tačno tamo gde treba da budu. Svakog jutra smo se postrojavali u dva reda, dolazili pre svih ostalih. Svi smo morali da budemo očešljani, dečaci u džepu da nose jednu maramicu za sebe, a drugu za devojčicu - ako joj zatreba. Moji drugari su postali pravi džentlmeni, nije postojala mogućnost da mi neko ne otvori vrata ili ne ustupi mesto u metrou.

Zbog stečene discipline kasnije joj je bilo mnogo lakše, na FDU nije je zbunjivala "količina" obaveza, iako ga je upisala sa samo 16 godina:

- Došla sam iz jednog predivnog sistema školovanja. Tamo šta god da se dešava sa državom, kakva god da je vlast, škole i bolnice uvek su na prvom mestu. Najvažnije je da narod bude obrazovan i zdrav. Inače, nije mi se dopadalo u gimnaziji, zato sam rano rešila da pokušam na FDU. I uspela. Verujem da ništa ne možemo da dobijemo ako ga jurimo. Ako treba da se desi - desiće se. Samo prati kako te život vodi, gledaj znakove pored puta i veruj da se sve dešava s razlogom. E, to je osnovna razlika između Zapada i Istoka. Na Zapadu je sve ambicija, uverenje da od tebe stvari zavise, da uvek moraš da juriš. A na Istoku: živi, trudi se da budeš dobar čovek i - sve će doći samo.

POČELA SA "BISEROM BOJANE"

NAŠA sagovornica se "premijerno" pojavila u "Biseru Bojane", kao brucoš. Imala je samo dva snimajuća dana i bilo je to njeno prvo iskustvo pred kamerom. Prvi veći zadatak donela joj je uloga Stojne u "Nečistoj krvi". Igrala je i u "Tajnama vinove loze", "Močvari", "Halijardu", a od 13. juna počeće da snima "Vreme smrti" i ulogu Milene Katić...