HRISOVULJA RADETU TANASIJEVIĆU Saopšten ovogodišnji laureat Žičkog duhovnog sabora "Preobraženje"
Žiri Žičkog duhovnog sabora “Preobraženje 2022” koji će se ove godine po 31. put održati u Kraljevu i manastiru Žiči, po tradiciji je na Spasovdan odlučio da se ovogodišnja “Žička hrisovulja”, kao najviše priznanje Sabora, dodeli pesniku Radetu Tanasijeviću iz Draževca kod Obrenovca, gde i danas živi od zemljoradnje, „za umnu liriku zemlje koju u srpskom jeziku obrađuje“.
G.Šljivić
- Rade Tanasijević pripada retkom soju „istinskih pesnika zemlje“, ako pod time razumemo potpunost pripadanja svome naslojenom, živom jezičkom tlu. Unutrašnja tenzija Tanasijevićeve poezije u znaku je kolebanja između potrebe ostanka i potrebe odlaska, u stalnoj igri zamene mesta prisutnih i odsutnih pojava – navodi se, pored ostalog, u obrazloženju žirija koji su činili prošlogodišnji laureat Nikola Vujčić, Dejan Aleksić, Miloš Milišić, Ana Gvozdenović i predsednik Dragan Hamović. G.Šljivić
Ovo značajno književno priznanje koje podrazumeva unikatnu “zlatopečatenu povelju” i ikonu Preobraženja biće, takođe tradicionalno, uručeno dobitniku na sam dan Preobraženja Gospodnjeg - 19. avgusta, pod svodovima Spasove crkve u srednjovekovnom manastiru Žiči.
Uz književne večeri i druge kulturno-umetničke manifestacije tokom Sabora, poeziji laureata biće posvećen i zbornik radova sa “okrulog stola” književnih kritičara koji se takođe održava u okviru „Preobraženja 2022“.
O LAUREATU
OVOGODIŠNjI dobitnik „Žičke hrisovulje“ Rade Tanasijević rođen je 1962. godine u Draževcu kod Obrenovca. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja i zastupljen je u antologijama savremenog srpskog pesništva.
Do sada je objavio knjige pesama „Potpor“, „Zimske pesme“, „U zemaljskoj slavi i sjaju“, „Klimatske promene“, „Nestajanje“, „Salon odbijenih“ i „Stvari oko mene ubrzano stare“, knjigu proze „Priče ćutalice“, kao i književnost za decu „Kiflice s makom“, „Jastuk od memorijske pene“, „Uvod u njivu“ i „Šazbuka“.