KAN JE PROPAGANDNO ORUŽJE: Veliki francuski režiser Žan-Lik Godar oštro kritikovao obraćanje Zelenskog na Kroazeti
OBRAĆANjE Vladimira Zelenskog na otvaranju Kanskog festivala je samo po sebi očigledno ako se posmatra iz ugla mizanscena: loš glumac, profesionalni komičar nastupa pred pogledima drugih profesionalaca uspešnih u svojim profesijama. Kao da je bilo potrebno insceniranje još jednog svetskog rata i pretnja još jedne katastrofe da bismo znali da je Kan propagandno oružje kao i svako drugo. Propagiraju zapadnjačku estetiku, šta drugo - kazao je velikan sedme umetnosti, 91-godišnji francuski reditelj Žan-Lik Godar tamošnjoj televiziji, a potom nastavio. - Zamislite sada da je sam rat ta estetika koja se razvija tokom svetskog festivala, čiji su akteri sukobljene države, tačnije države "u sukobu interesa", koje emituju predstave čiji smo svi mi gledaoci... kako vam se to čini?
Žan-Lik Godar / Foto EPA
Za Godara je, međutim, sintagma "sukob interesa" - tautologija.
- Nema sukoba, velikih ili malih, osim ako nema interesa. Brut, Neron, Bajden, ili Putin, Konstantinopolj, Irak ili Ukrajina, nije se sve to mnogo promenilo, osim sve masovnijih ubistava - oštar je Godar.
Jedan od najvećih živih reditelja ni u prošlosti se nije libio da zauzme stav po mnogim pitanjima, bio je oštri kritičar kako filma tako i društvenog sistema. Od njegovog glasa i komentara strepeli su mnogi, a ponajviše rukovodstvo Kanskog festivala koje sa Godarom decenijama gaji specifičan odnos. Jer, Godar i njegov jednako slavni kolega i savremenik Fransoa Trifo bili su akteri jednog od najvećih kanskih skandala. Naime, u maju 1968. Godar i Trifo tražili su da se Kan ne održi u znak podrške velikim demonstracijama širom Francuske.
- Mi govorimo o solidarnosti sa studentima i radnicima, a vi govorite o krupnim planovima ili snimcima kamerom. Vi ste glupi - kazao je tada Godar.
A dok francuski velikan optužuje Kan za propagandu, na Kroazeti stvari teku svojim tokom. Na 75. jubilej festivala, osim uobičajenih filmskih premijera, marketa, promocija i raskošnih toaleta, održan je zanimljiv panel na kome su ugledni reditelji raspravljali o budućnosti bioskopa i njihovom položaju u odnosu na striming servise. Panel je bio iznenađenje za sve, vodio ga je direktor festivala Tjeri Fremo, dok su sagovornici bili Paolo Sorentino, Kosta Gavras, Giljermo del Toro, Mišel Azanavicijus, Gaspar Noe...
- Radio sam na različitim medijima, snimao sam filmove za bioskop, za televiziju, za platforme, ali na kraju, ono što najviše volim je da snimam filmove kao što sam radio na početku karijere. Tek na velikom ekranu vidimo i osećamo svu snagu priče - kazao je Paolo Sorentino, autor Oskarom nagrađenog filma "Velika lepota", hvaljene "Netfliksove" drame "Božja ruka", jednako čuvene serije "Mladi papa" i mnogih drugih ostvarenja.
Sorentino je pred kanskom publikom rekao da je zadovoljan svojom saradnjom sa "Netfliksom", ali da je završio sa striming servisima.
- Televizija nije pravo mesto za velike i lepe stvari. Ljudi će se umoriti od gledanja filmova kod kuće i vratiće se u bioskope - uveren je Italijan.
Njegov kolega, dvostruki oskarovac Giljermo del Toro, međutim, smatra da su se uloga i značaj filma i bioskopa promenili i da se "budućnost ne može ignorisati".
- Mi smo u sličnom trenutku kao kada se film susreo s pojavom zvuka. Otkrivamo da je u pitanju nešto mnogo više od načina isporuke, promenio se odnos s publikom.
Del Toro, koji i sam sarađuje sa "Netfliksom", kaže da "stari način komunikacije i struktura nisu održivi":
- Moja osnovna dužnost kao autora je da pričam priče, bez obzira da li ću za to koristiti novac članova porodice ili penziju.
Grčki oskarovac Kosta Gavras bio je optimističan u pogledu budućnosti bioskopa, posebno posle pandemije.
- Mislim da je bioskop počeo da dolazi do kraja jednog ciklusa, a to se dešavalo pre kovida, jer je sve rečeno i urađeno. Pandemija je samo zatvorila taj ciklus. Ali, verujem da je nova generacija potpuno drugačija i da smo sada svi drugačiji. Nakon kovida pristupamo bioskopu na drugi način. Imamo još veću želju da slušamo i pričamo priče. Ljudska bića ne mogu da prežive bez priča, dakle, bioskop će se nastaviti. Ne u onom obliku koji poznajemo, ali nastaviće se - tvrdi Gavras.
LOZNICA BRANI RUSE
SLAVNI ukrajinski reditelj Sergej Loznica, koji u Kanu promoviše svoj novi dokumentarac o bombardovanju Nemačke tokom Drugog svetskog rata "Prirodna istorija uništenja", kazao je da je "uprkos invaziji na njegovu zemlju nehumano okrenuti se protiv svih Rusa". Loznica je u martu izbačen iz Ukrajinske filmske akademije pošto je odbio da potpiše proglas o bojkotu ruskih umetnika. Reagujući na izjavu direktora Kijevskog festivala Andreja Kalpakčija u Kanu da "ne postoji nešto kao što su dobri Rusi", Loznica je poručio da je "deljenje ljudi na dobre i loše groteskno".
- Ne mogu to da prihvatim. Takav stav je nehuman - kazao je Ukrajinac.