EKSKLUZIVNO - SRBIJA JE BILA DOBAR DOMAĆIN: Američki glumac Nil Braun DŽunior, zvezda serije "Mornarički specijalci"
DEJVID Borijanaz kao američki komandos Džejson Hajs predvodi svoj tim "Mornaričkih specijalaca" u drugoj sezoni popularne ratne drame, svake večeri na kanalu FOKS, od 20.00, svakom novom emitovanom epizodom primiču se bliže trenutku kada ćemo na malim ekranima napokon ugledati obrise dobro nam znanog grada - Beograda.
Srpska prestonica moraće, međutim, još malo da pričeka na svoju TV premijeru, budući da će "glumački debi" imati na početku trećeg ciklusa, a do tada u ekskluzivnom intervjuu za TV Novosti jedan od glavnih glumaca serijala, Nil Braun Džunior, otkriva nam kakve uspomene nosi na prva dva nastavka, ali i po čemu pamti gostovanje u Beogradu.
- Srbija je bila sjajan domaćin, a kada je reč o našoj seriji, upravo to što se ne zadržavamo u studiju, već smo spremni da odemo na lice mesta i snimimo pola sezone, recimo, baš u Beogradu, ili bilo gde drugde na svetu, daje samom projektu na vizuelnom kredibilitetu. Gledaoci veruju onome što gledaju - poručuje na početku razgovora američki gluumac, ističući da ni posle skoro stotinu epizoda ovu seriju gleda sa istim žarom.
Obično se glumci zasite serije već na setu, dok je snimaju. Čini mi se da su retki oni koji pogledaju više od dve epizode kasnije. Ipak, ja gledam svaku. "Mornarički specijalci" su priča koju živimo kao porodica već godinama. Čini mi se da se malo od tog vojničkog kodeksa prenelo i na nas, pa ovu seriju zaista doživljavamo kao pravu misiju - uz smeh dodaje glumac koji u "Mornaričkim specijalcima" tumači Reja Perija, desnu ruku Džejsona Hajsa i njegovog najbližeg prijatelja.
* Kada gledate seriju, da li je doživljavate na isti način kao glumac i kao gledalac?
- Apsolutno ne (smeh). Dok glumim, doživljavam sve to kao profesionalac. Moj zadatak je da dočaram neki lik i situaciju. I u tome sam maksimalno posvećen i ozbiljan. Međutim, kad stanem pred TV i pustim seriju, iako je reč o ozbiljnoj akcionoj drami, moram biti iskren, doživljavam je kao pravu komediju. Sitkom. Ne zato što je radnja smešna, već zbog toga što samo mi glumci znamo kako su nastajale te scene. Zato svaki put kad gledam novu epizodu imam osećaj kao da listam neki spomenar. Divna iskustva me vežu za ovaj projekat.
* Nama sa ove strane malog ekrana vaš posao deluje veoma kreativno. Koliko je izazovno snimati akcionu dramu, i to još ratnu?
- Drago mi je što sam deo jedne takve serije, baš zbog toga što je reč o ratnoj tematici. Nekada su serije i filmovi ovog tipa bili holivudski klasici. Samo kad se prisetite kraja prošlog veka i hitova kao što su bili "M.A.Š", "Top gan", pa i "Rambo", "Roki"... To sada više nisu toliko popularne teme. Čini mi se da su "Mornarički specijalci" trenutno možda i jedini projekat tog tipa na malim ekranima. Meni se dopada jer nosi duh nekog starog vremena. Takođe, veoma važan segment naše serije jeste skretanje pažnje na zasluge ratnih veterana širom sveta koji su žrtvovali svoj život u mnogim sukobima, a danas je svet koji im duguje svoje postojanje zaboravio na sve što su učinili. Tu ne govorimo samo o američkim ratnim veteranima. Njih ima svaka zemlja, još iz perioda Prvog i Drugog svetskog rata. Našu slobodu dugujemo tim ljudima.
* Kako izgleda jedan dan na setu "Mornaričkih specijalaca"? Zahteva li mnogo fizičke pripreme?
- Oprema koju nosimo u seriji ponekad je naše težine, i u njoj provodimo sate. To zaista ume da bude iscrpljujuće, ali za nas je ovo već procedura. Navikli smo. Iznenadili biste se, ali na setu sve ide kao na industrijskoj traci. Tako funkcionišu Holivud i filmska produkcija. Imate niz protokola koje "prolazite" svakog dana, sve ide prilično brzo, i bez velikog opterećenja. Samo tako se može postići masovna produkcija, a zadržati traženi kvalitet.
* Poslednjih godina svedoci smo upravo te masovne produkcije. Kako gledate na veliki broj serija koje se trenutno snimaju?
- Za glumce, to je sjajna stvar. Naravno, na nama je da proberemo uz koji naslov želimo da stavimo svoje ime. Kada je reč o hiperprodukciji iz ugla gledalaca, veliki izbor je uvek dobra stvar. Problem je što u kreativnom smislu postoji određena jednoličnost, pa se snima mnogo šablonskih serija. Kada se neka tema ili žanr pokažu kao uspešne, onda se odjednom snimi još deset takvih serija i to na svim mogućim jezicima. Izgubile su se autentične ideje. Na kraju se sve svede da i od ponuđenih 50 novih serija, u stvari ponovo imate samo dve ili tri dobre, što je ista cifra koju ste imali kada se snimalo deset puta manje. Čini mi se da glumci najbolje prolaze u trenutnoj situaciji (smeh).