SVAKA TVOJA ULOGA TE NAĐE: Nataša Janjić Medančić o glumi i iskustvu koje joj je donelo snimanje serije "Tajne vinove loze" u Srbiji

Svoj umetnički put podelila je sa čitaocima "TV novosti", koji su je donedavno gledali kao Teu u seriji "Tajne vinove loze", na RTS1. Kaže nam da joj se "njena Tea sviđa" i da taj lik ima sličnosti s njom, a otkriće nam i u čemu.

Započela je karijeru pre skoro 20 godina, prvim ulogama u pozorištima još za vreme Akademije. Kao srednjoškolka bavila se glumom u Gradskom pozorištu mladih u Splitu, sa rediteljem Goranom Golovkom, inače beogradskim studentom. Tog vremena seća se i opisuje ga kao predivan period jer su stvarali nezaboravne predstave za mlade i gostovali na raznim amaterskim festivalima.

- Energija je bila takva da su gotovo svi iz te generacije završili kao glumci ili reditelji. Taj period nas je sve obeležio i svi smo, zaraženi tom ljubavlju za pozorištem, odlučili svoje hobije pretvoriti u profesiju.

Ne oseća da je u karijeri imala uspone i padove, mada često sanja neke fenomenalne projekte koje je imala, a koji se neće više ponoviti, te često pomisli da su najbolje stvari ostale iza nje. Smatra da je možda naprasno prekinula svoje profesionalne "uspone" rodivši dvoje dece, koji su još mali, ali i dalje ne smatra to "padom" nego prirodnom pauzom. Zahvalna je što je u tom smislu bogatija za jednu privatnu priču koja otvara i neka nova glumačka sredstva za njen rad.

- Od kada sam diplomirala do danas, nisam stala raditi, menjala sam i medije, pa i države, a osećaj se nije promenio. I dalje radim s uzbuđenjem i ljubavlju, biram ono što bih i sama rado gledala i u šta verujem i nadam se da me taj osećaj i potreba za stvaranjem neće napustiti.

Nataša komentariše kako svaka nova godina i životna faza nude neku novu priču, nove kolege ili reditelja s kojim do sada nije radila, a volela bi.

Na pitanje da li više uživa da glumi u filmovima ili serijama odgovara da to kod nje ide u fazama. Prva ljubav joj je, kaže, bilo pozorište, danas više voli da snima. Objašnjava da su serije nekada bile na nižem stepenu umetničke vrednosti, dok su danas postale format u kom gotovo da i ne postoji glumac koji ih ne snima ili ne priželjkuje. Popularnost im je ogromna i produkcijski nivo je pregazio sva očekivanja. Ali...

- Lično više volim da radim film, jer, naspram serija, on je za nas, koji ga stvaramo, kao poezija, vrlo često dubljeg pristupa. No, ne mogu reći da mi ne prija biti deo serija upravo zbog tako snažnog uticaja i direktne reakcije publike.

Kada je u pitanju omiljeni žanr, Nataša je nekada volela više drame, dok danas priželjkuje komedije. Što se tiče epoha i vremena u kome najviše voli da glumi, objašnjava da se u savremenim pričama, logično, nekako najviše pronalazi. Zaljubljena je u osamdesete jer je to dekada u kojoj se rodila, a nikada je nije igrala do sada.

- Toliko je još neispričanih priča, pogotovo sa ovih naših područja i kroz našu zajedničku istoriju. Uvek radije razmišljam o sadržaju i poruci, a ne o formi, ako tako mogu nazvati vremenske i vizualne okvire. Oni su uvek uzbudljivi i za autore i za gledaoce. U mnogima sam već igrala, na filmu i najviše u pozorištu, ali veselila bi me i dalje takva uloga. Svaka dobro napisana i kvalitetno producirana epoha je ona prava i ne bih je odbila, a verujem da bih u svakoj, ovako svetle puti, morala igrati neku aristokratkinju - kroz osmeh objašnjava Nataša.

Pitali smo Natašu na koji način se "saživi" sa likom koji igra i šta je kod nje ključno u odabiru uloge.

Ona navodi da to zavisi od slučaja do slučaja.

U slučaju "Tajne vinove loze", priča nam, nazvali su je i rekli da su joj namenili ulogu žene Nikole Koje.

- Bilo je to nešto što sam odmah poželela da radim. Nakon toga sam pročitala scenario i pregledala prvu sezonu kako bih upoznala likove i scenario. Lično mi je uvek ključno s kim i šta igram.

Na pitanje kakav je Nikola Kojo kao partner u seriji, a kakav kao kolega na setu, Nataša objašnjava:

- Nikola Kojo je živa legenda i moj miljenik još od davnih dana. Velika mi je čast i veselje da smo se sreli u kadru i istoj priči. To je nešto što sam odavno priželjkivala. Ono što je njegov najveći kvalitet, osim što je veliki glumac, je da je predivno, lagano i zabavno igrati s njim, da je ugodan i duhovit partner i čovek. Mnogo smo se smejali radeći zajedno.

- Kada sam došla prvi dan na snimanje, pošto dugo nisam stala pred kamere, a i jako dugo nisam glumila na srpskom, s kojim u principu nemam veliki problem jer me služi sluh, priznaću vam da sam imala ogromnu tremu. Nisam tremaroš uopšte, tako da je i mene zateklo. Sećam se da su mi se ruke tresle kad bi reditelj uzviknuo "akcija" i da su prvi put kroz moj tekst tekli i splitski i zagrebački akcenti i fraze. Dosta su me zaustavljali i ispravljali, a mojim kolegama je to bilo prilično zabavno.

Budući da se nedavno završila druga sezona serije "Tajne Vinove Loze" u kojoj igra Teu, ženu Nikole Koja, pitali smo je o utiscima i reakcijama.

- Nisam seriju pratila kada i vi, naknadno sam pogledala i rečeno mi je da je bila veoma gledana. Svi glumci su sjajni i nije bilo dileme da im se ne pridružim. Tea je jedna zanimljiva moderna žena, uspešna muzička menadžerka. U novoj sezoni ona i njen suprug dolaze da zamrse malo dosadašnje odnose likova u seriji, mada je i njihov odnos pomalo neobičan. Ne mogu pratiti u realnom vremenu seriju zbog drugih obaveza, ali s vremena na vreme bacim oko i zadovoljna sam.

Želeli smo da nam Nataša kaže ima li sličnosti između nje i Tee, a u čemu se razlikuju.

- Ovo je pitanje koje vrlo često postavljaju glumcima, a nemoguće je na njega odgovoriti drugačije nego da u svaki lik kojeg igramo unesemo veliki deo sebe, te je na kraju ta sličnost neminovna. Čak i kad je u pitanju uloga negativaca, na nama je uvek da ih pokušamo razumeti i na neki način opravdati i izneti ih kroz vlastite mehanizme. Ova moja Tea mi se sviđa, a sličnost sa sobom vidim u tome kako samouvereno pristupa poslu, te iako uživa u slobodi svog braka, u njemu je s ogromnom ljubavlju i razumevanjem.

S obzirom na to da se serija zove "Tajne vinove loze", da li postoji neka tajna koju biste otkrili gledaocima?

- Ne smem otkrivati tajne, ostaviću vas prikovane uz male ekrane i dalje, da ih istovremeno otkrivamo.

Zanimalo nas je da li je Nataša isprobala srpska vina dok je snimala seriju, koje joj se dopalo, i šta je na nju ostavilo najveći utisak dok je boravila u Srbiji?

- Nismo pili prava vina dok smo snimali, u pitanju su uvek neki sokovi i čajevi koji su sipani umesto vina, ali volim vina na čijim vinogradima je i sniman deo serije. U Hrvatskoj imamo takođe sjajna vina, ali vaše rakije su ono što uvek najradije pijem. Što se tiče provoda, restorana i domaćinske atmosfere, zbog njih se uvek rado vraćam i o njima svima s ljubavlju pričam!

Majčinstvo ju je izmenilo na svim planovima, ličnim i profesionalnim. Kada nešto radi, priča nam, želi da to uradi najbolje što može, pa je tako prihvatila i ulogu majke kao nešto "što radiš do kraja kako treba ili ne radiš uopšte".

- Imam dvoje malene dece među kojima je razlika manje od godinu i po dana i iscrpljuju me tako da često ne znam više ni ko sam, a niti imam drugih želja osim da su mi oni dobro i da su srećni. Presložili su mi se prioriteti u životu, što nije loše, jer imam priliku sve viškove i šumove da izbacim iz života i sa puno više lakoće i bistrine pristupam onome što je važno.

Kaže nam da je najčešće neispavana i da joj je glava stalno u nekim "logistikama i rasporedima". Ali da se veoma raduje svom poslu koji sada, za razliku od ranije, smatra begom i odmorom.

- Pa zar nije fantastično kada čovek to može reći za vlastiti posao?

Kao poruku za mlade glumice koje ulaze u svet glume, Nataša napominje da je vrlo važno da potreba za stvaranjem bude veća od potrebe za nekakvim priznanjima i slavom. Da bi trebalo mnogo da čitaju i sve da gledaju. I najvažnije, da budu znatiželjne i hrabre kod svojih odabira.

- Svaka te tvoja uloga nađe, ne treba ni žuriti, ima ih do kraja života - poručuje Nataša Janjić.

O MASKAMA I ISTINI

MOŽE li se "glumiti" i u privatnom životu, kada nešto ne ide onako kako ste planirali?

- Privatno, ako me pitate, ne mislim da glumci glume išta više od svih ostalih. Maski nametnutih kao i umišljenih uloga ima i previše oko nas, a ja se uvek privatno radije odlučujem za istinu. Lakše ju je pamtiti, ona oslobađa i zahteva manji angažman, a dugoročno i manju štetu.