OSTAVILA ŽIVI TRAG: Nasleđe Milene JNK (1943-2021) prisutno kroz aktivnosti njenog legata

- Otkako nas je napustila, dobili smo želju da njeno delo tako živopisno i savremeno, smelo i istraživačko, sa izuzetnim mestom u istoriji savremene umetnosti, otpočne svoj još intenzivniji život - kaže, za "Novosti", istoričarka umetnosti Ana Popović Bodroža, koja vodi računa o legatu umetnice. - Misija poklanjanja i legatorstva, bila joj je jako bliska, jer je razumela da će tako trag koji za sobom ostavlja, ostati živ.

U Kući legata su se, posle sahrane u umetničinom rodnom Tomaševcu, podseća sagovornica, od Milene oprostili i komemoracijom, a od tada, u nekoliko navrata oživeli sećanje na nju:

- U Muzeju Cepter je, od 15, jula do sredine oktobra, bila upriličena izložba sećanja na Milenu JNK. Na njihovu inicijativu, uz našu koprodukciju, predstavljen je veliki deo slika iz Kuće legata, kao i dve, iz kolekcije ovog muzeja. Izložba je stavila Milenina dela u dijalog sa posetiocima, koji su u ovom izlagačkom prostoru gotovo većinski stranaci, gosti Beograda. Bila je izuzetno posećena, a internacionalna publika je snažno reagovala na njene koloritne, odvažne slike, tako da se ponovo potvrdilo da je ona građanin i umetnik sveta. Jedan od pravaca delovanja legata, upravo bi mogla da bude i međunarodna afirmacija njenih dela.

U planu je, kako otkriva sagovornica, još jedna izložba kojom Kuća legata, između ostalog, jača već započetu saradnju sa privatnim galerijskim sektorom:

- Postavka je planirana za kraj oktobra, u Modernoj galeriji, u Strahinjića bana, čiji je vlasnik Vojislav Noveski, kolekcionar, koji je inicirao saradnju, jer i sam sakuplja dela Milene JNK. Za ovu priliku Kuća legata će pozajmiti nekoliko dela iz ranijih ciklusa, jer je tema postavke njen rad od 1970. do 2000, onaj deo opusa koji je više vezan za Beograd, pre njenog odlaska u Australiju, kada započinje cikluse inspirisane tropskom vegetacijom.

Kako podseća profesor Gordana Kaljalović, naš ugledni vajar i njena prijateljica, Milena JNK je kao mlada, opremljena talentom i izuzetnom stvaralačkom energijom, došla iz malog banatskog mesta u Beograd, koji je omogućio da se njen bogati kreativni potencijal razvije u nekoliko pravaca, koji su se povremeno ukrštali a povremeno razmimoilazili.

- Njen put je put promene, kojim je postigla dimenziju trajanja - objašnjava Kaljalovićeva. - Milenina interesovanja i istraživanja u slikarskoj materiji, temi, sadržaju i formi manifestovala su se preko ciklusa belih slika, opartističkih ciklusa životinja, oranica, instalacija u grafitu, egzotičnih predela... Istovremen o slikarka, kostimograf, scenograf, Milena se sa lakoćom kretala prostorima ovih umetničkih disciplina često integrišući iskustva. Kao da je njen umetnički kredo bio "Ni jedan dan bez linije". Tom principu ostala je verna do kraja. Crtala je, mada iscrpljena bolešću, stvarajući radove kao afirmativni oblik volje za životom.

STAN U FUNKCIJI - DOGODINE

PREMA rečima direktora Kuće legata, Filipa Brusića-Renauda, planirano je da stan Milene JNK postane rezidencijalni prostor za umetnike - goste ove institucije, ali i Beograda, sa tim što će biti jasno istaknuto da je to bio njen atelje.

- U njemu će se, prema izboru kustosa, nalaziti i neka njena dela, ali neće biti izložbeni prostor, jer za to ne postoje uslovi, s obzirom da se nalazi u potkrovlju, na poslednjem spratu, bez lifta - rekao nam je sagovornik i dodao da se čeka konstituisanje Skupštine grada, kako bi se konkurisalo za sredstva kojim bi prostor bio osvežen. - Očekujem da će stan biti stavljen u funkciju sledeće godine.