OSUĐEN NA TEŽAK ŽIVOT: Objavljen autobiografski roman "Vidno polje" Gorana Babića
JEDNOM prilikom istaknutog pisca Gorana Babića (1944) general Ivica Kukoč, inače dugogodišnji prijatelj njegovih roditelja, upitao ga je zašto je početkom devedesetih došao u Beograd iz Zagreba u kome je živeo pola veka.
Goran Babić / Foto P. Mitić
"Ti znaš, Ivice, da sam ja pisac, a piscu je da bi bio to što jeste neophodna nesreća. A gde ima više nesreće nego u Beogradu pod sankcijama i bombama".
Ovom anegdotom Babić, iza koga je više od stotinu knjiga različitih žanrova, je otvorio autobiografski roman "Vidno polje" (u izdanju "Lagune") u kome su porodična i sećanja iz društvenog života, mnogobrojni dokumenti i članci, polemike u vremenu od kraja Drugog svetskog rata preko velikih previranja sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji do emigrantskog života u Beogradu.
- Babić je jedini i najdosledniji, kao jedan od najvećih književnika iz Hrvatske, branio prava Srba i preko noći je sa ženom i jednogodišnjom ćerkom zauvek napustio Zagreb jer mu je život bio ugrožen. Poslednji svoj tekst u Hrvatskoj je napisao kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit "zabranjeno za Srbe, pse i Cigane". Tekst je završio rečenicom: "Tražite me među Srbima, psima i Ciganima" - napisao je svojevremeno pesnik Siniša Tucić.
Zbog doslednog jugoslovenstva i privrženosti levici Babić je u Hrvatskoj bio prezren i proganjan, a u Srbiji dočekan sa ignoracijom i začuđujućom ravnodušnošću zbog čega je sa porodicom bio osuđen na izuzetno težak život.
- Podjednaki je status imao kao i svaki prognanik iz Hrvatske i objavio na desetine pesama i tekstova o "Oluji" i dosledno kritikovao odnos hrvatske države prema Srbima. Nažalost, mi ga ne vidimo, a njegove pesme se dele po društvenim mrežama u andergraund izdanjima. Ne gubi time Goran Babić, gubi naša književnost jer je on izvanredan pisac i to se teško može osporiti - zaključio je Tucić.