OBNOVA GENERALŠTABA TEST ZA NAŠE DRUŠTVO: Velika izložba o Nikoli Dobriću centralni događaj jubileja, 125 godina od rođenja arhitekte

Ovim rečima je svoga profesora, opisao akademik Milan Lojanica, najavljujući izložbu, koja će biti centralni događaj u godini obeležavanja 125 godina od rođenja ovog izuzetnog intelektualca, člana SANU, pisca znamenitih studija o arhitekturi i gradovima, omiljenog predavača Arhitektonskog fakulteta, direktora Urbanističkog instituta Srbije i prvog gradskog arhitektu Beograda.

Multimedijalna postavka "Nikola Dobrović - Pod zastavama modernih pokreta", o životnom i profesionalnim putu ove gotovo mitske figure naše kulturne javnosti, čiji su autori prof. dr Marta Vukotić Lazar i mr Bojan Kovačević, biće otvorena večeras u 19 časova, u Galeriji SANU.

Oko Dobrovića je sve bilo u igri suprotnosti i stalnoj napetosti, objasnio je juče akademik Lojanica (inače, i predsednik odbora za pripremu i obeležavanje ovog jubileja) u svom emotivnom i nadahnutom izlaganju:

- I sreća i nesreća su ga primale u zagrljaj i okretale mu leđa. Padao je i podizao se. Neprestana borba napravila je od njega i fantastičnog profesora univerziteta čija su predavanja doživljavala ovacije.

Za razumevanje opusa ovog sredonjevropskog arhitekte, koji je to bio prema rođenju i obrazovanju (rođen u Pečuju, školovao se u Pragu), poseban značaj, prema mišljenju Lojanice, imao je njegov beogradski period. Tu je do izražaja došla revolucionarnost njegovog izraza, sve ono zbog čega ga i smatraju "pionirom moderne arhitekture".
Među projektima vezanim za naš glavni grad su nerealizovana Terazijska terasa, kao i Dobrovićeve "beogradske teme" - osmišljavanje urbanističkih celina, među kojima je i Novi Beograd (1968. posthumno je dobio Oktobarsku nagradu za urbanističku koncepciju). Ali, pre svega remek-delo, zgrade Generalštaba, pogođene tokom NATO agresije, po kojoj je poznat najširoj javnosti.

- Jedan od ideja inicijative za obeležavanja 125 godina rođenja, u okviru koje će biti mnogo programskih aktivnosti je da se inicira rešenje za definitivnu sudbinu tih zgrada - rekao je akademik Lojanica. - Momenat je da se izoštreno otvori pitanje može li ova sredina da ima stav šta sa tim treba uraditi. To je i pitanje energije, mogućnosti i volje. Sudbina zgrada Generalštaba zavisi od političke volje. Višedecenijski izostanak rešenja govori upravo o nedostatku te volje.

Kada je u pitanju Dobrovićevo nasleđe, kako kod nas tako i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, jedan od autora izložbe mr Bojan Kovačević smatra da njima nije prevashodno potrebna zaštita, već - ozbiljna obnova.

- Godinama insistiram na tome da Generalštab nije srušen, već urušen, što znači da se može popraviti i mislim da je ta obnova test za ovu državu i društvu, za našu kulturu i arhitektonsku profesiju - naglasio je Kovačević, dodajući da su tu mišljenja podeljena: da ga treba ostaviti kao ruševinu, kako bi se videlo šta nam je učinjeno, da treba vratiti na ono kako je bilo, dok mlađi smatraju kako bi trebalo uraditi nešto malo liberalnije. - Ali, na prvom mestu država mora da donese neku operativnu odluku. Sada smo u 23. godini od kada to stoji tako urušeno. Nešto je sanirano. Opkladio sam se da će Generalštab čekati na obnovu više godina nego što je trajao pre bombardovanja. To bi bio katastrofalan poraz naše sredine. Za sada je odnos 32:23.

Pod krovom Galerije SANU, u sedam celina su predstavljeni i objedinjeni Dobrovićevi projekati, lični predmeti, arhivska građa, umetnička dela i dokumentarni filmovi, koji se čuvaju u Arhivu i Biblioteci SANU, Muzeju nauke i tehnike, Narodnom muzeju, Kući legata, "Filmskim novostima" i privatnim kolekcijama.

- Značajna je epistolarna građa koja se čuva u Arhivu SANU, a reč je o prepisci braće Dobrović - otkrila je dr Marta Vukotić Lazar. - Nikola i njegov brat, slikar Petar Dobrović, su se dogodili ovoj sredini, da iskoristim reči Crnjanskog, kao "grom iz vedra neba".

Za potrebe izložbe je, kako je rekla urađeno, pet namenskih video-zapisa, koji prate njegov rad u Pragu, Dubrovniku, Beogradu, dodala je autorka postavke, koja tvrdi da je Nikola izuzetnom snagom svoje modernističke ličnosti bio beskompromisni konstruktivista.

- Namenski je urađeno i sedam maketa iz Dobrovićevog opusa. Deo postavke su i osam ulja Petra Dobrovića, kao i Nikolini crteži iz studentskih dana, katalozi zajedničkih izložbi. Ideja je bila da se njegovo stvaralaštvo prikaže kroz ceo ovaj materijal, njegove realizovane, a posebno nerealizovane projekte. Naročito one koji nestaju pred našim očima, a uz Generalštab, to su i Dečja klinika u Igalu, hotel "Grand" na Lopudu.

Izložbu prati dvojezični katalog, a planirana je i monografska publikacija "Život, delo i vreme". U godini jubileja planiran je naučni skup, koji već ima 50 prijavljenih učesnika, sa koga će biti štampan obiman zbornik, kao i tribine i razgovori, koje će SANU realizovati sa Arhitektonskim i Filozofskim fakultetom, Udruženjem arhitekata Srbije, Akademijom arhitekture Srbije i KCB.

U realizaciju je uključena Beogradska internacionalna nedelja arhitekture - BINA, a govoreći o pratećim programima koje će organizovati, profesorka Jelena Ivanović Vojvodić, najavila je izložbu radova studentskog konkursa za obnovu Generalštaba, koja će ispred Galerije SANU biti otvorena u petak.

Raskrsnica - simbol državnosti

Svojevremeno je ministarstvo privrede iniciralo da se sa Dobrovićevog Generalštaba skine zaštita, zato što je neko, u smislu poslovanja, prepoznao potencijal lokacije:
- Srećom, proces ukidanja zaštite nije ništa jednostavniji od procesa proglašenja, a da bi se nešto sačuvalo veliku ulogu igraju javnost i arhitektonski esnaf - istakao je mr Kovačević, za koga je raskrsnica ulica Nemanjine i Kneza Miloša, gde se nalazi Generalštab, simbol državnosti Srbije.