OD PRALJE DO DIVE GLUMIŠTA 20. VEKA: "Poziv na bis - Žanka Stokić" Gordane Vlajić upoznaje mlade čitaoce sa tragičnim životom glumice
KOD gospođe Dulske da smanjim gestikulaciju, a ne da izgledam kao da radim jutarnje vežbe. Da unapredim mimiku kod Tereze iz "Bračne noći". Koji ton da uzmem a da ne ponovim vokal udovice iz "Nade". Vežbati disanje stomakom; tehniku učiti od novorođenčeta... - zapisala je Žanka Stokić u sveščici pronađenoj u bifeu železničke stanice u Ljubljani.
Žanka Stokić 1945./ Foto Fejsbuk
Izgubljena beležnica zaista je pripadala slavnoj glumici, ali beleška u njoj je izmišljena. "Izmaštala" ju je Gordana Vlajić, autorka knjige "Poziv na bis - Žanka Stokić", koja se pojavila u ediciji "Znamenite Srpkinje" (u podnaslovu "Iz pera književnica za decu") izdavačke kuće "Pčelica".
U istoj ediciji do sada su izašle i knjige o Milevi Marić Ajnštajn, Nadeždi Petrović, Milunki Savić, Desanki Maksimović, Mileni Pavlović Barili, Mini Karadžić, Milici Stojadinović Srpkinji i Isidori Sekulić. Priče o znamenitim Srpkinjama namenjene su starijim osnovcima i srednjoškolcima, mada su i te kako zanimljive čitaocima svih generacija: uz puno preciznih, biografskih podataka svaka autorka dala je osobeni literarni pečat, nadograđujući fikcijom živote svojih junakinja.
- Živana Stokić se rodila izjutra, 24. januara 1887. godine. Pošto će redovna meteorološka merenja i osmatranja u Beogradu započeti tačno pola godine kasnije, nije ostalo zabeleženo da li je i kojom brzinom toga dana duvao severac i da li se konjima moglo preko zaleđene reke - polako i pitko uvlači u priču čitaoca Gordana Vlajić, otkrivajući da je mala Živana (kako je Žankino kršteno ime), ostala bez oca već sa pet godina, pa joj se majka ubrzo preudala za popa Sandu iz Rabrova.
Tek što je završila četvrti razred, svedoči spisateljica, buduća Nušićeva ministarka prvi put je odglumila: da nije tužna. Stajala je pored popa Sande i ispraćala majku na večni počinak. I od tada počinju njena potucanja:
- Da li se slažete da priču nastavimo kao da je ujak odveo Živanu? Jer ako bismo odlučili da ju je Sanda oterao, morali bismo da menjamo i deo u kojem je Živana odrastala uz njegove poučno-smešno-srećne priče... A ko će onda umeti da objasni poreklo Živaninog zvonkog i zaraznog smeha?! - maštovito, "interaktivno", gradi priču Vlajićeva.
Na poziv izdavača da napiše knjigu o Žanki Stokić, prikupljala je građu u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, novinskim člancima tog vremena, internetu, pa i u intervjuima sa dobitnicima nagrade našeg lista sa Žankinim imenom, a sve u nameri da sazna što više podataka iz bogatog i tragičnog života slavne glumice.
S merom, tek u naznakama, autorka neće preskočiti ni detalj o otmici (i pokušaju silovanja) devojke koja je tek stasavala u glumicu u trupi Dimitrija Nišlića, u kafani "Takovo". Tada je, piše spisateljica, gradeći nesvakidašnji karakter svoje junakinje, "važne lekcije doučila, da pametna osoba predvidi problem; očekuje dobro, ali je uvek spremna ako nešto krene po zlu; slava nije neprobojna zaštita"...
"A, ako me se i vi ubuduće setite, pa rešite da me posetite, pronaći ćete me bez teškoće.
Ne donosite ni kafu ni voće, samo me ponekad spasite samoće..."
FRIZER ZA PSE I SEMAFOR
SVE ilustracije u ediciji "Znamenite Srpkinje" uradio je akademski slikar Igor Krstić. Jedna od osobenosti ovih knjiga je da radoznali čitalac "između redova" i u fusnotama saznaje mnogo detalja i o vremenu u kome su junakinje živele. Tako "Poziv na bis" otkriva da su u Žankino doba u Srbiji izlazile tri dnevne, 43 nedeljne i 36 mesečnih novina. Da je prvi semafor u Beogradu postavljen 7. novembra 1939. godine na raskrsnici ulica Kralja Aleksandra, Takovske i Kneza Miloša, a da je hundefrizer - frizer za pse.