O JEDNOM RUDARSKOM ODELU I `ALJINČETU: Jasna Jovanović Đurović, novinarka i voditeljka emisije "Eksploziv" na Prvoj TV

Na pitalje šta joj je predodredilo novinarsku karijeru, koji su bili usponi i padovi, neki možda teški momenti i oni lepi koji su joj dali vetar u leđa, Jasna je jasna:

- Uvek volim da kažem da je to bila "Košava". Tek pošto sam otišla sa te televizije, ona je promenila ime. Počela sam 2006. godine kao apsolvent novinarstva. Bukvalno se ukazala prilika. Pitao me je montažer sa fakulteta da li želim da volontiram, a zaposlili su me, čini mi se, posle nepunih 15 dana. Danas se to ne dešava, uprkos i obrazovanju i talentu i sposobnostima.

* Koliko se po vašem mišljenju novinarstvo razlikuje od momenta kada ste krenuli do sada? Da li se išta promenilo? Koje su prednosti i mane ovog posla?

- Promenilo se sve. Osim da ni tada, a još manje danas, nema ko da prida pažnju obrazovanju, još manje talentu. A novinarstvo je samo to. Ne postoji treća stvar. Nije to nikakav zanat - čekić, ekser i udaraj. Volela bih da mogu drugačije da odgovorim, ali za nekog ko je uložio pola svog života u ovo što je danas, zabrinjavajuće je kada vidim ko se bavi ovim poslom. O načinu ne smem ni da govorim. To je ona nazovi škola - idem tri meseca negde da steknem rutinu i to je dovoljno. I onda dobijemo ovo što imamo danas, minimalno mislećih ljudi i maksimalno poslušnika.

* Dobili ste brojne nagrade na raznim festivalima širom Srbije za profesionalno novinarstvo. Kako se osećate kada prepoznate da neko vidi, ceni i poštuje vaš rad i trud? Koliko je to važno za jednog novinara?

- Važno je da bar neko prepoznaje. Sve svoje nagrade čuvam i volim. Znače mi i podsećaju me da je to što radim dobro. Sve prođe. Prođu prilozi, emisije, karijera. Jednom sam rekla, a onda mi se to i dogodilo - da će neko o onome što sam postigla i da predaje i bila sam tema studentima novinarstva. Već sada sam ostavila, valjda, neki trag.

* Emisija "Eksploziv" govori o ljudskim sudbinama i neobičnim životima i zanimanjima. Koje su priče ostavile najveći utisak na vas?

- Moj Srećko, najdivniji čovek koji je ovih dana dobio i mural u Užicu, a koji, nažalost, više nije sa nama. Mislim da je on apsolutni rekorder po godinama koje je doživeo, a imao je Daunov sindrom. To je jedna od prvih osoba koja je nosila moje dete, koji je umeo onoliko ljubavi da pruži i sa kojim sam se uvek smejala. Nije znao da kaže Jasna, zvao me je - moja Asna. On je zauvek u srcu, a počelo je od televizijskog priloga. U poslednje vreme, pod utiskom sam jedne neemitovane priče - reč je o čoveku koji je zbog krvne osvete ubio 14-godišnje dete. To je definitivno jedna od najstrašnijih priča koja je mene zadesila u karijeri.

* Vaša emisija bavila se i humanitarnim radom, zbog koje je pomoć stigla do onih kojima je to najpotrebnije. Da li imate i neku priču vezanu za to koja je ostavila utisak na vas i gde ste bili najuspešniji pri prikupljanju pomoći?

- Mislim da su meni, manje-više, sve takve priče bile i više nego uspešne i to me čini mnogo srećnom. Ako vam kažem da je bilo momenata da se novac prikupio, a da se priča nije ni emitovala do kraja ili da rok bude mesec dana, a da na račun porodice za dve sedmice legne 300 hiljada evra..., ja sam onda mnogo bogata novinarka, a sve to se dogodilo i to je samo delić svega.

* Šta je ono što vas veže za emisiju "Eksploziv" i šta vas motiviše da toliko dugo trajete, budete uspešni i održite kontinuitet?

- Iskreno, nisam toliko vezana i razmislila bih o odlasku ako dobijem dobru ponudu, recimo iz "Večernjih novosti". A motiviše me dobrota, plemenitost, želja da pomognem, rešim, ukažem i da se suprotstavim. Ako treba i dalje i više.

* Da li biste za "TV novosti"otkrili neku zanimljivost sa snimanja vaše emisije?

- Terenski rad podrazumeva da se uz svu novinarsku pripremu za snimanje nekog priloga, advekatno odaberete i garderobu. Tada sam radila priču o jednom divljem rudniku, pa sam bila u, maltene, rudarskom odelu. Naravno, kamere privlače pažnju, pa smo tako i privukli pažnju žena iz tog sela. Počele su da se raspituju šta mi radimo tu, ko smo. Objasnila sam da smo došli da za "Eksploziv" snimimo prilog, a jedna od gospođa je dobacila kako ima sina za ženidbu, ali bi ona volela da joj snajka bude voditeljka "Eksploziva". Rekla sam joj da ja vodim "Eksploziv", na šta je ona samo dobacila: "A, ne. Voditeljka "Ekploziva" nosi 'aljinče. Nisi to ti". Kolega i ja smo se nasmejali i nastavili svojim poslom bez mnogo objašnjavanja.

* Da vas put nije naveo u novinarstvo, koja bi vaša profesija bila?

- Imala sam želju da budem lekar. Splet okolnosti, ili sudbine, ne znam šta je presudilo, ali nisam okušala sreću na Medicinskom fakultetu. Mada, ko zna, sve je moguće. Verujem da bih bila odličan lekar. Ali, ja sam novinar, i to je moj izbor.