ODANI SLOBODI I UMETNOSTI: U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljena knjiga reditelja Emira Kusturice o nobelovcu Peteru Handkeu

Bećković je prisutnima u SKZ (među kojima su bili pisci, kritičari, kao i glavni i odgovorni urednik Kompanije "Novosti" Milorad Vučelić) poručio da je "pišući knjigu o Handkeu, Kusturica napisao knjigu o obojici".

- Među ova dva velika junaka našeg doba ima toliko sličnosti, a najsličniji su u različitostima. Handke je napisao kako mu ponestaje jezika, a Kusturica piše kako mu je dosta slika. Za jednog je rečeno da je mešavina stidljivosti i agresivnosti, a vi pogodite za kojeg. Ko je od njih dvojice napisao da "srećno detinjstvo provodi samo u sećanju". Ko bi rekao da je Peter Handke a ne Kusturica sa 17 godina naučio kako se ulazi u tramvaj, a sa 19 prvi put vodio telefonski razgovor sa govornice. Šta je bilo primerenije nego da knjigu "Vidiš li da ne vidim" objavi Srpska književna zadruga u najslavnijoj ediciji srpske pismenosti - kazao je Bećković.

Akademik je potom primetio da je "u današnjoj Evropi najveći greh braniti onoga koga napada NATO pakt":

- Kusturica i Handke dokazuju da je to moguće i umesto političke korektnosti služe slobodi i umetnosti, i jedan dobija Zlatnu palmu, a drugi Nobelovu nagradu.

Po rečima profesora Mila Lompara knjiga "Vidiš li da ne vidim" predstavlja originalni spoj nekoliko različitih pripovedanja. U njoj je prepoznatljiv dokumentarni sloj, koji počiva na autobiografskoj podlozi, kao i esejistički sloj "koji podrazumeva direktna imenovanja duhovne situacije vremena kroz razuđenu kritiku globalizacijskih sadržaja života".

- Sama priča ima dva junaka. To su Peter Handke i Emir Kusturica: Kusturica pripoveda o Handkeu, premda nam često u tom pripovedanju Handke kazuje nešto o Kusturici. Oni su, međutim, pripovedno udvojeni u svom identitetu: Handke dobija simboličko preimenovanje u Petra Apostola Speleologa, dok se prezime Kusturice pojavljuje u različitim, humoristički motivisanim, pogrešnim oblicima - rekao je Lompar.

On je otkrio i da su u naslovu knjige skrivena dva značenja:

- Rečenica "Vidiš li da ne vidim", izgovorena u tami bioskopske dvorane, u času kada je pripovedačeva glava zasmetala gledaocu iza njega da osmotri bioskopsko platno, postaje, svojom situacionom apsurdnošću, podsticaj da se u razumevanje života unese Plotinovo razlikovanje unutrašnjeg i spoljašnjeg vida. Spoljašnji vid - to je ono što vidimo dok gledamo oko sebe dok je unutrašnji, ono što vidimo u sebi, u času kad zatvorimo oči. Ova razlika je stalni pripovedni lajtmotiv.

O tome šta ga je podstaklo da izabere Handkea za glavnog junaka svoje četvrte knjige, Kusturica je rekao:

- Struktura ove knjige je možda ono što je u njoj najzanimljivije, ali ono što će, ako se bude čitala, biti najveći doprinos ideji da umetnik priča o umetniku je iskrena srdačnost koju sam uvek izražavao prema Peteru Handkeu i oduševljenje da jedan takav čovek, sa takvim iskustvom, jedan svetski pobunjenik stane na našu stranu.

Autor je primetio da su ga i kad je počinjao da pravi filmove napadali da ne poštuje žanrove i da je cela njegova filmska biografija zapravo miks žanrova.

- Neposredni život je najveća inspiracija i svaka koncepcija do koje se domognemo kad počnemo da pišemo ili pravimo filmove uvek ima neki detalj bez kojeg bi delo bilo siromašnije.

Kusturica kaže da su njegova istraživanja literature i filozofije sezala do Plotina, a najviše do Ničea.

- Razumevanje Handkea je nemoguće bez poznavanja Ničea, bez ekscentričnosti koja započinje sa njegovom idejom da nema Boga. Ali, nažalost ta ideja da nema Boga je stvorila i onu drugu ideju da postoji ibermenš, da postoji čovek i veliko delo koje je u čovečjem rodu, za razliku do Dostojevskog koji je zamišljao da "bez Boga nema harmonije". Od Dostojevskog se na našu sreću i na ono što je Matija malopre govorio o NATO paktu, može direktno nadovezati to da je kolektivno nesvesno i kolektivno pamćenje najčešće važnije od individue. To je potpuno suprotno kod Ničea i njegove zaratustrijanske ideje o veličini pojedinca, a ne veličini zajednice.

Kusturica je napomenuo da je Niče sva dela napisao šetajući, baš kao i Handke.

- Na kraju 20. veka i na početku 21. veka u kojoj se umetnost rastače i svakodnevno se vrše atentati na nju, još uvek postoje ljudi koji u svom neposrednom doživljaju mogu da sintetizuju iskustva različitih umetnika. Handke veruje u Boga, a piše o ateistima. Niče da je danas živ, sto posto sam uveren, tražio bi nekog boga da se vrati, jer za ovaj haos i nihilizam nemamo formulu da ga savladamo - zaključio je Kusturica.

ZNAČENjE PREZIMENA

BEĆKOVIĆ je u rečnicima srpskog jezika potražio etimologiju prezimena Kusturica da bi video da li to značenje ima nekog dodira sa Handkeom, "koji bi se na srpskom jeziku prezivao Rukavina".

- Kustur je mali, sitni zanatlija koji proizvodi za ograničeno tržište. Nije li to i Handke koga smo videli kako plete i krpi? Kustolomati isto je što i drati se na nekoga. Ako se Handke nije izdrao na današnji svet nije niko, a ni Kusturica nije za njim zaostajao. Kusturka je gvozden klin i kriva čivija, ali i ukrasna biljka sa plavim cvetovima. Nije li ovo jedan od najvernijih opisa Handkeove rečenice? Kustur-ban je čovek koji često jede na tuđ račun, a to je sudbina i Kusturice i Handkea. Kusturiča je alatka za struganje testa ili grnčarski nož za obradu gline i kamena. Handke u svom posedu ima čitavu kolekciju noževa u svojoj kući u Šavilu.