U VLASTI SNOVA I POLITIKE: Predstavljena nova knjiga Igora Mirovića "Svetlo u svetioniku"

Između korica ovog štiva pred čitaocima se nalaze izabrane pesme iz prethodne tri autorove zbirke pesama i nove, koje se grade na ciklusu "Svetionici" iz zbirke "Povratak u Logos". Pesme iz novog ciklusa predstavljaju svojevrstan razgovor sa najznačajnim ličnostima iz naše istorije - Stefanom Nemanjom, Njegošem, carom Dušanom...

Akademik i pesnik Matija Bećković juče je pred punom čitaonicom odeljenja umetnosti u riznici knjiga na kraju Knez Mihailove ulice obraćanje je započeo rečima "da bi neko govorio o poeziji uvek mora da se najpre izvini, a u ovom našem nepogrešivom vremenu i da se izvini svakom ko bilo šta govori".

- Pitanje čemu pesnici u oskudnom vremenu aktuelnije je nego ikad ranije, iako je poezija na to pitanje odgovorila i pre nego što je postavljeno - rekao je Bećković. - Sa svih ekrana trube da je život prevazišao poeziju, da su bivše muze ućutkane, da je poezija lišena moći, a pesnici značaja. Da su prošla vremena poezije koja je svet tumačila, a nije menjala, da je danas više psihoanalitičara nego pesnika. A za sve to kao da pesnici ne haju i na putu u Logos ne dižu ruke od maternjeg jezika, gledajući svoja posla i brinući svoje brige. I poput Igora Mirovića o svom trošku pišu svoje pesme dokazujući osveštanu istinu, da pored svih izuma i raskošnog izbora živu reč ne može zameniti ništa drugo. Ono što traje uprkos svemu odlučuju pesnici.

Bećković se u svom govoru dotakao i vremena u kojem trenutno živimo:

- Nekad je možda bilo lepo biti javna ličnost i baviti se javnim poslovima. U naše vreme se čini od toga nema ništa gore. Kao da se svet izvrnuo na postavu i kao da se javnim poslovima svi bave iz najnižih pobuda. To pre nas nije bio slučaj ni svrha javnog posla. Baveći se javnim poslovim najlakše ćete dospeti na listu sumnjivih, kojima se pripisuje sve šta kome pada na pamet. Zato toliki pametni ljudi izbegavaju svaku javnost. Nekim čudom preživela je reč: "Ko peva, zlo ne misli!"

Upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović istakao je da je Mirović već trideset leta u vlasti snova, ali i politike:

- Prvi mu omogućuje da peva, te da, pevajući, oseća sigurnost, da politička funkcija, budući izazovna, ne stupa pet metara ispred njega, opominjući ga da je sva slava čovekova, kako veli Nebohodi Pavle, kao cvet livadski. Drugo zvanje, političko, usmerilo ga je da uradi puno korisnih stvari za svoj narod i svoju državu (i uradio je), što je, za njega, takođe, bitno jer poseduje osobinu koja nije preveć prisutna na našoj političkoj sceni, ono što Aleksandar Solženjicin naziva državornim osećanjem duše.

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić (Ivan Negrišorac), pesnik i autor predgovora Mirovićeve zbirke, juče je prisutne podsetio da su se i mnogi drugi srpski pesnici bavili politikom:

- Primera pesnika i književnika koji su se uzgredno bavili politikom ima priličan broj, ali je znatno manji broj onih koji su ostvarili značajnu političku karijeru, a bili su uz to pesnici i književnici. U svakoj od značajnih političkih epoha imali smo veoma izrazite političare-pesnike ili političare-književnike, kao što su Svetozar Miletić, Jaša Tomić i Milovan Đilas.

Igor Mirović je gostima između govora svojih kolega recitovao pesme iz svoje nove, četvrte zbirke pesama. Do sada je objavio "Nebo nad Vizantijom", "Kremen plamen" i "Povratak u Logos". Veče je otvorio pesmom "Sećam se dana". A kako je ranije istakao, zbirka pesama "Svetlo u svetioniku" nastala je u vreme korone, koja mu je donela osamu potrebnu za stvaranje. Naveo je da je reč o knjizi koja predstavlja još dublji povratak uzorima i pokušaj da ih oživi u sebi i drugima, te da skrene pažnju na to da bez osvrta put može biti nesiguran.

Na predstavljanju Mirovićeve knjige u Biblioteci grada Beograda prisustvovali su i patrijarh srpski Porfirije, glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" Milorad Vučelić, upravnik Narodne biblioteke Vladimir Pištalo, glumica Anica Dobra i mnogi drugi.

PORFIRIJE: SVAKI ČOVEK JE POETA

IAKO nije bilo planirano, patrijarh srpski Porfirije prijatno je iznenadio sve prisutne jer je izrazio želju da kaže par reči:

- Svaki čovek je homopolitikus samo što to ne zna. Stvoren je da bude i jeste homopolitikus, ne da bude politikant, nego neko ko angažuje sve svoje potencijale u brizi za dobro svih. To nisam rekao ja, već Aristotel, ali mnogo lepšim rečima. Svaki čovek je i poeta. Svaki spomen po slici i prilici božjoj, a Bog je poeta, tvorac koji stvara. Mi smo stvoreni po slici božjoj, dakle, mi smo poete. Svaki poeta, svaki čovek zapravo, traga za poetom sa velikim slovom, tj. logosom, i otuda nije slučajno što je Sveti Jovan Zlatousti svoje jevanđelje počeo rečima "U početku beše logos", ili, u početku beše poeta.