POGLED ISKOSA: Za stvaralaštvo Barbarogenija

I u ovo vreme postoje i opstoje mitske figure u umetnosti i životu, kada je previše toga skliznulo na javnoj sceni ne više u popularnu kulturu već antikulturu duhovnih invalida iz rijaliti programa i krajnje sumnjivih ličnosti koje prate milioni obožavalaca, a koje nemaju nikakvo delo iza sebe. U tom smislu balkanski umetnici i njihova nepotrošena duhovnost na još uvek mladoj, svežoj i prebogatoj likovnoj sceni, nisu rekli svoju poslednju reč.

Risto Ratković je u vreme svoje saradnje sa časopisom "Zenit" proklamovao estetski provokativnu krilaticu o "Barbarstvu kao kulturi", želeći da ukaže na bespuća evropske moderne civilizacije, a Ljubomir Micić, najvažnija ličnost za avangardu na jugoistoku Evrope 1938. godine, poručio je: "Želeo bih da Barbarogenije bude prvi decivilizator Evrope. Decivilizujte se!" Ivan Gol, kubista i nadrealista, zagovarao je umetnost naroda koji žive "iza Urala, iza Balkana, iza svih okeana". Balkan je parageografski šesti kontinent, centar evropske podsvesti, prljava savest Evrope, carstvo iracionalizma i magije, susret kultura, a ne prosto mesto na putu prema Istoku.

Od Micićevog Barbarogenija koji će oploditi tu staru drocu Evropu, kako je naziva Ezra Paund i uliti svežu krv u istrošenu i blaziranu civilizaciju do Mediale i njenog crnog krila ale (Med+ala), koja osvaja Evropu, jedan je korak. Upravo su crnogorski varvari i volšebnici poput Miodraga Dada Đurića i Uroša Toškovića doneli Evropi nikada ranije viđeno slikarstvo i umetnost crteža.

Ovakav, duži, uvod je neophodan kao šira pozadina na kojoj se ocrtava umetnost Miroslava Mira Šukovića, istorijsko zaleđe za razumevanje vidova delovanja tog slikara. Rođen je u Bihaću 1977. godine, živi i stvara u Kolašinu i Podgorici, kao jedan od nekoliko umetnika u Crnoj Gori na tragu veličanstvenog umeća velikih prethodnika. Tokom maja ima samostalnu izložbu u velikoj Galeriji SKC-a. On je sada jedan od tih hrabrih Barbarogenija koji se ne mire sa sudbinom dvadeset prvog veka, koji se ne osvrće na hiperrealizam i konceptualizam, koga ne zanimaju digitalni gurui već pravi šamani. Ljubomir Micić je najveće poštovanje gajio za našeg ratara koga, kako on kaže, odlikuju bistrina i jasnoća duha. Zato Šuković prezire ono olako, ilustrativno i dekorativno u umetnosti ili eksperimente koji dolaze sa đubrišta i završavaju na njemu. Na sasvim drugoj obali od kiča, možda najviše udaljen od njega među crnogorskim i srpskim slikarima, on stvara htonsku, iracionalnu, vulkansku i podzemnu umetnost tamnih energija, lišenu isprazne pedanterije, kako sam ranije definisao - kao "U rudnicima mašte".