MISTERIJA BRANKOVE SMRTI: Dokumentarni film Miodraga Miljkovića o princu poezije prikazan u Nišu

Ovako je, na samom početku dokumentarnog filma "Branko", koji je u četvrtak uveče premijerno prikazan u Niškom kulturnom centru, opisan slavni princ srpske poezije, pesnik vatre i smrti - Branko Miljković. Scenarista i režiser Miodrag Mića Miljković kaže da je glavni motiv za snimanje filma bila nedovršena istraga o Brankovoj smrti.

Branko je preminuo 12. februara 1961. godine, njegova smrt zvanično je proglašena kao samoubistvo vešanjem, a postoje oni koji i danas veruju da je ipak reč o ubistvu.

- Postoji kanonizovana verzija da je Branko izvršio samoubistvo, koju je država forsirala, ali i niz indicija da je reč o ubistvu. Kako, ko i zašto ga je ubio - to ne možemo da tvrdimo. Dali smo par pretpostavki u filmu, ali gotovo je sigurno da je istraga o njegovoj smrti zabašurena i da nikada nije sprovedena do kraja. Porodici nikad nije predat obdukcioni list, što je bilo obavezno posle svakog smrtnog ishoda. Ima još sijaset stvari koje govore u prilog tome da je vlast jedva čekala da se to završi i da se više time ne bavi - objašnjava režiser i dodaje da o toj teoriji u filmu svedoče autentične izjave Brankovih roditelja.

Film počinje pričom o Brankovoj strasti za čitanjem i učenjem u detinjstvu. Kroz film se prožimaju i svi užasi rata kojima je pesnik bio okružen, kao i njegovi gimnazijski dani, kada umalo nije bio izbačen iz škole zbog erotske poezije koju je pisao.

Upravo poezija je drugi, ništa manje važan motiv za nastanak ovog dokumentarca koji je premijerno prikazan u Sali NKC. Mića Miljković kaže da se divi Brankovoj inteligenciji, za koju kaže da je vanserijska i poručuje da pesnikov život zaslužuje i igrani film.

- Njegova poezija je preživela. Njena snaga je možda sad i jača nego što je onda bila. U početku su za Branka govorili da nije pesnik, već filozof, smatrali su da on zbunjuje ljude, da je njegova poezija zatvorena - navodi Mića Miljković.

Obrađen je i deo njegovog života u Beogradu, gde je studirao filozofiju i živeo u neuslovnom stanu. Pisao je rodoljubive pesme, ali i pesme o devojkama u koje se zaljubljivao. Među njima je studentkinja filozofije Madlen, koja se nakon njegove smrti zamonašila. Jednoj od njegovih najlepših pesama, "Uzalud je budim", autori su takođe dali dosta prostora u filmu.

Film je rađen u produkciji niškog "Sinopsisa", a sniman je godinu i po dana, uglavnom u Nišu, uz nekoliko scena u Beogradu. Prezenter je glumac niškog Narodnog pozorišta Aleksandar Mihailović, a narator Dejan Cicmilović.

TERET SLAVE

Branko Miljković je rođen 29. januara 1934. godine u Nišu. Kako je istaknuto u filmu, Branko je sve radio do kraja, ništa polovično - i kada voli, i kada piše, i kada pije. Sa teretom slave nije umeo da se nosi.

Na njegovom spomeniku isklesano je: "Ubi me prejaka reč". Njegovo ime ponela je jedna ulica, jedna niška osnovna škola, ali i književna nagrada, poetske svečanosti u Gadžinom Hanu i tamošnja manifestacija za đake.