NA NJOJ SE ZAUSTAVILO KOLO SREĆE: Srna Đenadić o glavnoj ulozi u seriji "Mala supruga", novoj predstavi i filmu "Korak unazad" ...
MADA uloga svojeglave jedinice Jelisavete, u domaćoj telenoveli "Kolo sreće" (Prva TV), nije bila namenjena njoj, ispostavilo se da joj je ipak bila suđena. I da joj je donela ogromnu popularnost.
Umesto na more, gde je trebalo da radi preko leta, otišla je pravo na devetomesečno snimanje serije, u kojoj je zaigrala jednu od glavnih uloga.
- Koleginica koja je igrala Jelisavetu, posle dva dana se povredila i nije mogla da nastavi snimanje. Tako sam preko noći "uskočila" u taj lik, mada sam već imala dogovoren posao za rad u kafiću na Adi Bojani - počinje razgovor, za "TV novosti", mlada glumica Srna Đenadić, na čijem licu, kao na slikarskom platnu, kamera otkriva fine nijanse najrazličitijih emocija. Zato ne čudi što joj je uloga razmažene ćerke vlasnika pansiona, Ljube Tanasijevića (Goran Radaković), u "Kolu sreće", otvorila vrata ka tri nove, i to glavne uloge, u televizijskoj seriji, pozorištu i filmu.
- Igram glavnu ulogu, Đurđicu, u novoj seriji, "Mala supruga" (prema romanu Mirjane Jakovljević, popularne Mir-Jam), u produkciji Inovative (Nikola Burovac i Danijel Đurić), čije je snimanje nedavno počelo. Emitovanje se očekuje u julu. Raduje me što je Đurđica sušta suprotnost Jelisaveti. Ona je čedna, naivna, nevina, iskrena devojka, dobrog srca. Ona i Jelisaveta su kao nebo i zemlja. Mada je u pitanju roman epohe, radnja ove melodrame je smeštena u sadašnje vreme, a scenario mi se mnogo dopada. Ta neiskvarena devojka živi u knjigama i veruje u ljubav na prvi pogled. Prosto je neverovatno da u današnje vreme postoje takvi ljudi. To je retko. Zadatak je odigrati lik nekoga ko nije glup, a pun je tolike ljubavi i dobrote prema svima, čak i prema onima koji je povređuju - objašnjava Srna, pred kojom je još jedno maratonsko snimanje oko 100 epizoda, čiji scenario potpisuju Aleksandra Konstantinović i dramaturg Aleksandar Radulović, dok je režija poverena Rastku Tadiću.
Đenadićevu koju smo zapamtili i u seriji "Ubice mog oca 4" (Anja Savić), diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Priznaje nam da je raduje što polako prevazilazi tremu, koja joj više ne predstavlja problem, kao ranije.
- Snimala sam po ceo dan sa ljudima koji su mi postali maltene kao porodica, jer smo svakodnevno bili upućeni jedni na druge. Tokom devet meseci snimanja "Kola sreće", videli su me u raznim raspoloženjima: i kada mi nije ni do čega, i kada sam srećna ili hiperaktivna... Shvatila sam da i starije kolege prolaze kroz isto što i ja. Svi smo ljudi.
I reditelji su, osim Srninog talenta, primetili da je sve opuštenija pred kamerama i počele su da joj stižu ponude za uloge u različitim projektima.
- Drago mi je da dobijam njihovo poverenje, da posle Jelisavete mogu da odigram nešto potpuno drugačije. Jer, svaki glumac teži što raznovrsnijim ulogama. Mada obožavam komediju, radujem se i dramskim, tragičnim rolama. Setila sam se kako sam prošle godine govorila: "Daj Bože da snimam 24 sata dnevno! Šta bih dala da snimam 24 sata!" I eto, desilo se ono što sam tražila. Svejedno mi je da li ću ove godine ići na more, samo želim da radim ove divne projekte sa divnim ljudima.
Jedan od tih projekata je i nova predstava, u kojoj se talentovanoj glumici, takođe, smeši glavna rola.
- Nisam se nadala ulozi u ovoj predstavi. Otišla sam na kasting da probam, dopala sam se reditelju i producentima i dobila ulogu.
Mada ovaj angažman zahteva odličnu fizičku kondiciju, Đenadićevoj to neće biti problem, jer trenira od prošle godine, kada je dobila ulogu Tes u mjuziklu "Flešdens", koju je morala da odbije zbog "Kola sreće".
- Idem tri puta nedeljno u teretanu i imam divnog trenera punog razumevanja. Radim jogu, korigovala sam ishranu, jer mi je najvažnije da budem u dobroj kondiciji.
Našu sagovornicu pozorišna publika može da gleda i u predstavama "Snežna kraljica" i "Nemušti jezik" (Pozorište "Boško Buha"), "Ribarske svađe" (Teatar "Vuk"), "San letnje noći" (Malo pozorište "Duško Radović") i "Pošto gvožđe".
Na filmu je debitovala ulogom medicinske sestre u "Tomi", koja će u istoimenoj seriji, otkriva nam, biti više zastupljena. Prošle godine, iznenada je uskočila u još jednu ulogu, sekretarice Anamarije, u "Tragu divljači", debitantskom filmu, reditelja Nenada Pavlovića. Zasnovan je na junacima i prozi njegovog slavnog oca, Živojina Pavlovića, a premijera se očekuje ove godine.
- I opet sam neočekivano uskočila u ulogu. Radila sam u kafiću, kada me je drugarica pozvala da dođem u Knjaževac na snimanje, jer im se glumica razbolela. Imala sam veliku tremu, ali svi su bili divni prema meni. Uloga je mala, ali je predivno što sam upoznala fantastičnu ekipu glumaca. Delim kadar sa Mikijem Manojlovićem, Jovom Maksićem, Petrom Zekavicom... Kada sam završila snimanje, Miki mi je rekao: "Želim ti da snimiš bar ovoliko filmova koliko sam ja snimio".
Ali, tu još nije kraj Srninim angažmanima pred kamerama i na sceni. Smeši joj se još jedna glavna uloga, u kratkom film-mjuziklu "Korak unazad", tako da je narednih meseci očekuje rad na tri projekta.
- Hvala Bogu, samo neka se ređaju! Film-mjuzikl "Korak unazad" govori o problemima mladih žena na poslu i u društvu, konkretno, o devojci koja zatrudni i zato dobije otkaz.
S jedne strane, podstiče se rađanje dece i proširenje porodice, a onda se žena nađe u problemu kad se porodi, da li će moći da nastavi sa karijerom... Postavljaju joj se visoki standardi, da bude i žena i majka i domaćica i da zarađuje. Ipak, budi se svest o tome i konačno dolazi do promene.
I dok se priprema za nove uloge, Đenadićeva nam otkriva zbog čega bi rado zaigrala i u nekoj krimi-drami.
- Moja nova omiljena serija, pored "Bese" je "Močvara 2". Volela bih da igram inspektorku, možda i zbog gena, jer je moj deda, iz Kremne, bio načelnik policije, ozbiljan lik.
Kod bakine familije u Guči, provodila je letnje raspuste, koje nosi u sećanju, kao najveću dragocenost.
- Najviše vremena sam provodila sa bakinom familijom, maminom mamom, u Guči, gde sam svake godine išla i na Sabor trubača. Stalno sam plakala što živim u Beogradu, a ne u Guči. Mama mi je govorila: "Jednog dana ćeš shvatiti zašto je to dobro, biće ti drago".
Ali, svaki put kad bih se vraćala u Beograd, preplakala bih od Guče do Čačka. Najviše sam volela da budem na selu.
MAČIJA "KUMA" MIONA MARKOVIĆ
NAŠA sagovornica kaže da se najradije savetuje sa svojom koleginicom i najboljom prijateljicom Mionom Marković.
- Ona mi, uz moju cimerku Anju, priskače u pomoć oko mojih kućnih ljubimica, persijanke Brante i ruske plave mačke Aure. Mionu sam zamolila da ih obilazi, dok sam bila na moru, a ona im je čak čitala knjigu i igrala se s njima. I ona ima mačku Noru - uz osmeh priča Đenadićeva.