ZAJEDNIČKE BRIGE: Suzana Lukić o predstavi "Pluća", dilemama savremenog doba, "maloletnim" ulogama

Mladi par igraju Goran Jevtić i Suzana Lukić, koja je popularnost i simpatije gledalaca stekla još ulogom Dragane u seriji "Moj rođak sa sela".

- Imala sam sreću što me je ta serija uvela u mnoge domove, a film "Hadersfild" u bioskope. Inače, zanimljivo je da i prihvatanje lika zavisi od vizure gledalaca - kaže na početku razgovora za naš list Suzana Lukić.

- Mnogi su moj lik primili sa simpatijama, mada sam po Srbiji susretala i ljude koji su je doživljavali kao negativku. Začuđujuće je i poražavajuće koliko mi je, uglavnom, muškaraca prilazilo da "objasni" da Dragana ne sme tako da se ponaša i umesto da bude poslovno ambiciozna, trebalo bi više vremena da provodi kod kuće.

Naša sagovornica je igrala u svim beogradskim pozorištima za decu i odrasle (osim Kult teatra), a zahvaljujući svojoj mladolikosti dva puta, u razmaku od osam godina, dobila je Sterijinu nagradu za najbolju mladu glumicu. Da li je to sreća ili "usud" za umetničku karijeru?

- Na početku je, svakako, sreća. Postoji mnogo uloga devojčica koje reditelj može da vam poveri kao školovanoj glumici. Ja sam, zaista, zbog tog svog izgleda dosta profitirala.

Igrala sam neke zanimljive likove, u jednom trenutku čak deset zlostavljenih devojčica.

Naravno, kako glumica sazreva poželi da odigra i neku ozbiljnu ženu, majku, neke starije godine. Meni su i dalje stizale "maloletne" uloge, u jednom momentu sam čak izjavila: "Je l` mogu makar da pređem na one punoletne, da nekako dođem i do tridesetih?" E, sad se polako otvaraju ti zreliji likovi...

Sutra će se, tako, na sceni "Madlenijanuma" otvoriti priča o dvoje ljudi koji su u dugoj vezi, razmišljajući da osnuju porodicu i stvore potomstvo.

- Mislim da će svaki gledalac u jednom trenutku osetiti neku knedlu u grlu ili treperenje u stomaku... Jer, ovo je opšte prijemčliva priča o dvoje ljudi na životnoj prekretnici koji bi trebalo da donesu važne životne odluke o budućem životu. Često se oko ključnih pitanja ne slažu. Dugo im treba da shvate da jedno bez drugog ne mogu i da je za svaku odluku primarna - ljubav. Zapitanost ovog para je zbog sveukupnog stanja, ekološkog, socijalnog, ekonomskog. A svi iste brige brinemo. Naslov drame sugeriše da uskoro nećemo moći da dišemo bez aparata koji prečišćavaju vazduh, pogotovo u našim, istočnoevropskim zemljama. Stanje planete je svakim danom sve gore. Pred publikom će se, dakle, naći klasična drama sa melodramskim elementima.

Lukićeva je do sada sarađivala sa mnogim rediteljima, a sa Ivanom Vukovićem više nije samo umetnički već i bračni par:

- Igrala sam u njegovim predstavama "Hronika palanačkog groblja" u Kruševcu, "Histerija" u JDP, "Sirano" u Narodnom pozorištu, ovo je četvrta zajednička predstava. Nas dvoje smo zajedno rasli i porasli. Nadam se da ćemo i dalje "rasti". Zajedno smo više od dvanaest godina, svaki put je drugačije kad radimo zajedno. Srčani smo ljudi i kad raspravljamo o pozorištu uopšte, a kamoli o komadu koji postavljamo na scenu. Gledamo slične filmove i predstave, čitamo knjige, pa i razvijamo sličan ukus.

Par je pre godinu dana dobio i bebu. Da li su i sebi postavili ista pitanja kao i junaci Mekmilanovog komada?

- Želeli smo dete veoma dugo, ali kad počnete da tražite savršen trenutak on se nigde ne pomalja. Zato ne vredi čekati pravi momenat. "Pluća" su prva predstava koju radim od kad sam postala majka. Shvatila sam da su mi sada sasvim drugačiji prioriteti, pa svi "viškovi" polako otpadaju.

Izlazak iz zone komfora

- IGRALA sam u Kruševcu, Kikindi i Šapcu. Uvek rado idem u druga pozorišta. Svaki glumac bi trebalo malo da ode iz Beograda, promeni okruženje i svoje umetničko biće stavi u drugačije okolnosti. Da izađe iz zone komfora i razmenjuje replike s nekim drugim kolegama, s kojim nikada ranije nije igrao - kaže naša sagovornica.

Inače, u njenoj prvoj predstavi na sceni "Madlenijanuma" (nastaloj u saradnji sa "Marador" produkcijom), scenograf je Ema Stojković, kostimograf Ivana Mladenović, a kompozitor Miroslav Radulović.