NEMA VIŠE PRAVIH HEROJA: Iranski reditelj Ašgar Farhadi u onlajn obraćanju medijima i učesnicima festivala Kustendorf

- Ne verujem da danas imamo likova koji su heroji u svim aspektima u svojim životima - rekao je Farhadi u onlajn razgovoru posle projekcije svog filma "Heroj" druge večeri festivala Kustendorf.

Prema njegovim rečima, postoje ljudi koji nam nisu bliski, ali mogu postati naši heroji, kao što je to slučaj sa preminulima "koji postaju naši heroji jer ih ne možemo kritikovati".

- Imamo jednodnevne heroje koji su to postali putem društvenih mreža, ali nema heroja koji bi nam bili ideal, da usmeravamo život prema onome što rade. To više ne biva - naveo je Farhadi.

Iranski sineasta ocenio je da su najbliži herojima članovi porodice ili prijatelji u nekim aspektima života, "ali oni ne mogu biti heroji svima i u svim aspektima".

Upitan kako gleda na stvaraoce koji gaje "Farhadijev stil", reditelj je odgovorio:

- Ne mogu reći zašto drugi to žele. Lično znam šta volim i zašto nešto radim.

Autor ovenčan sa dva Oskara za najbolji strani film za "Razvod" (2011) i "Trgovca" (2016) i Gran-prijem u Kanu za "Heroja" (2021) rekao je da ga u stvaranju "privlači svakodnevni život i u njemu drame".

- U istoriji kinematografije postoje mnoge drame u kojima se ne osećaju stvarni ljudski životi, i filmovi koji su veoma realistični, ali nemaju dramu. U svojim filmovima pokušavam da spojim te dve stvari zajedno - rekao je Farhadi.

On je dodao da "male greške svakodnevnih života prave krize i drame":

- U "Heroju" nekoliko pogrešnih rečenica stvara dramu. Takav je u suštini život. Većina drama u našim životima je zbog malih, a ne velikih grešaka.

Pomenuvši da je nekad slika predstavljala magiju za obične ljude, Farhadi je ocenio da se danas sa slikama suočavamo čitav život i da sada u njima nema ništa magično.

Upitan da li bi režirao serije, Farhadi je odgovorio da u nekima ima magije, ali da još uvek želi da pravi filmove jer ga interesuje pripovedanje u dvočasovnim okvirima.

Farhadi je na kraju poručio da se nada kako će ponovo doći na Mećavnik, gde je bio gost Kustendorfa 2014. godine.

ODSKOČNA DASKA ZA TALENTE

ITALIJANSKI producent Flaminio Zadra smatra da je Kustendorf odlična odskočna daska za mlade autore, da je zabluda da film na engleskom bolje prolazi na tržištu i da je neizvesno kako će se oporaviti filmska industrija posle pandemije korona virusa.

Zadra je u izjavi za Tanjug rekao da je postao veteran Kustendorfa, sa pet dolazaka poslednjih osam godina, i istakao da se radi o jedinstvenom festivalu po atmosferi i načinu spajanja ljudi.

KUSTURICA DOČEKAO BOŽOVIĆA

OSNIVAČ Kustendorfa reditelj Emir Kusturica dočekao je juče u Drvengradu glumca Petra Božovića, ovogodišnjeg dobitnika festivalskog priznanja "Drvo života".

Na opasku Božovića da je do Kusturice teško doći i da to pokušava čitav život, reditelj mu je odgovorio da ni Orson Vels da je živ ne bi ovako bio dočekan.

- Da vam objasnim, Orson Vels je igrao epizodnu ulogu u mom filmu - rekao je Božović, podsetivši na "Tajnu Nikole Tesle" (1980), u kom je on igrao čuvenog naučnika, a američki reditelj bankara Džona Pi Morgana.

Božović je naglasio da je suvišno reći da je veoma počastvovan nagradom koju nije očekivao i da je to shvatio kao znak da još nije vreme da odloži "oružje svijetlo".