ČAJKOVSKI ĆE "GRMETI" U BEOGRADU: Stefan Milenković, virtuoz na violini, o nastupu u prestonici

Pre dva dana "grmeli" su u novoj velelepnoj Koncertnoj dvorani u Novom Sadu, a večeras će stati pred beogradsku publiku u Kolarčevoj zadužbini. Uzbuđenje pred taj nastup ne manjka ni njima, a ni njihovom slavnom profesoru.

- Dugi niz godina radim sa muzički nadarenom decom i studentima mogu da kažem da su ovi mladi ljudi nešto zaista posebno. Ponosan sam na njih. Ovo je njihov koncert. Radili smo zajedno, bio sam im podrška, ali neću biti s njima na sceni. Ceo program nosiće sami. Oni su spremni za takav izazov. Vidim to po njihovom entuzijazmu i energiji, ozbiljnosti i posvećenosti koju donose na svaku probu - kaže u razgovoru za "Novosti" virtuoz na violini.

Nije li i za vas ovaj nastup poseban upravo zbog činjenice da ste muzički stasavali na Kolarčevoj pozornici?

- Svakako jeste. Posebna vrednost je u tome što je to "moj" Kolarac, ali i što vežbamo ovde u Koncertnoj dvorani u Novom Sadu. Reč je o divnim mladim ljudima. Nadam se da će svojom umetnošću motivisati i druge darovite vršnjake da krenu istim stopama. Na sve ovo gledam kao na plemenitu zajedničku ideju, a to je promocija naših mladih, talentovanih muzičara u Srbiji i izvan Srbije.

U programu su kompozicije Šostakoviča, Čajkovskog, Mendelsona. Kako komentarišete činjenicu da se u nekim zemljama dela Čajkovskog skidaju sa repertoara zbog politike?

- Ovaj program koncipiran je još u novembru prošle godine. Dela Čajkovskog, Šostakoviča, Mendelsona, Ane Krstajić i Telemana birana su s ciljem da u Dubaiju pokažemo raznovrsnu paletu stilova i virtuoznosti naših mladih gudača. Ja sam Čajkovskog svirao nedavno u Kremoni i u još nekoliko gradova u Italiji i nisam se suočio ni sa kakvom neprijatnošću. Znam da se u nekim državama dešavalo da su iz programa izbacivani pojedini kompozitori, a nekim umetnicima i odlagani koncerti.

Kako biste postupili kada bi uoči vašeg nastupa tražili da iz repertoara izbacite delo nekog kompozitora?

- Ne znam kako bih postupio u tom slučaju. To je, na žalost, realnost i svako ima pravo da reaguje, da se pridruži bilo kakvom talasu razmišljanja i tendenciji i mi tu ne možemo mnogo da učinimo, osim da držimo čvrsto umetničko kormilo u rukama i da nastavimo našu plemenitu misiju radeći ono što najbolje umemo. Zbog toga publika i dolazi na koncerte. A ako neko želi da bilo šta postavi kao neko političko opredeljenje, to ne može, nažalost, niko da zabrani. Treba, ipak, ostati stabilan i usredsređen na svoj posao. Sa druge strane, treba biti i ljudsko biće i razumeti da gde god ljudi pate, da to ne može biti dobro. Mislim da smo mi umetnici privilegovani što možemo da delimo sa ljudima ono što je najlepše - umetnost.

Na koncertima klasične muzike sve je više mlade publike koja je klasiku otkrila tokom pandemije. Svojevrsno čudo?

- Ako izuzmemo činjenicu koliko je pandemija unazadila celu planetu, primorala nas je da budemo više u kući ali i naprosto naterala da otkrijemo neke nove stvari. Bili smo više okrenuti jedni drugima, družili smo se sa bližnjima...Shvatili smo da ne može ljudski odnos da se svodi na onlajn. Ni muzika, takođe. Mnogi su se snalazili, stavljali koncerte bez publike na strim, ali to onda postaje samo još jedan sadržaj na internetu kakve konzumiramo u moru drugih informacija i sadržaja na telefonima i kompjuterima. I tu je postalo jasno da živi nastup ne može ništa da zameni.

Mnogi su otkrili i neke druge stvari, kulinarstvo, na primer...

- Radili smo stvari koje smo zbog ubrzanog tempa života bili potpuno potisnuli. Ljudi su češće kuvali, svi smo više kuvali, gledali filmove, slušali smo muziku. Veoma mi je drago što mladi ljudi sada više cene klasičnu muziku. Ona treba da je na paleti kulturnih ponuda. Ne morate stalno slušati klasiku, ali trebalo bi da ponekad sednete i saslušate neku muzičku priču, da mladi ljudi vide da postoji i to. I ovi moji klinci-gudači shvataju svoje prisustvo na sceni kao misiju da približe klasičnu muziku vršnjacima.

Planirate li nastavak saradnje sa odabranim mladim muzičarima i kada istekne godina u kojoj Novi Sad ima titulu Evropske prestonice kulture?

- Voleo bih da nastavim saradnju. Ovo je jedan od nekoliko projekata i ideja o promociji Srbije.

Jeste li se posle dugog niza godina u inostranstvu, sa porodicom na duži period ugnezdili u Novom Sadu?

- Da, mi smo se zaista ugnezdili u Novom Sadu, mada sam često u Beogradu pa su mi ta dva grada spojena u jedan. Okruženi smo divnim ljudima, familijom, sin nam ide u vrtić...

Sada, kada se vratim u Srbiju osećam da sam se vratio kući. To za mene ima posebnu emotivnu vrednost. Motiviše me to i hrani i zaista trenutno ne bih voleo da budem nigde drugde.

Održavate li kontakte sa svojim studentima u inostranstvu?

- Imam stalne kontakte sa Amerikom gde sam bio dugo i Južnom Korejom gde imam puno, puno studenata. Voleo bih da povežem studente i profesore muzike Srbije i Južne Koreje, koja je danas na vrhuncu gudačke škole i promocije kulture. Uporedo nastojim da povežem Srbiju i italijanski grad Kremonu, kolevku violine, Stradivarija i Gvarnerija.

Od te saradnje i razmene svi ćemo nešto naučiti. Postavio sam sebi veliki cilj da se Srbija što čvršće umreži sa centrima, najvažnijim u muzici za gudače.

PROFA STRPLjIV, ALI ZAHTEVAN

MLADU gudačku reprezentaciju čini šest violinistkinja - Andrijana Durmišević, Olivera Mitrović, Kata Stojanović, Sofija Glavičić, Miona Topalović i Dunja Stojković, kao i Ana Milošević (viola), Magdalena Matić (čelo) i Strahinja Mitrović (kontrabas).

Oni studiraju kod nas ili u inostranstvu, imaju od 18 do 26 godina i presrećni su zbog prilike da uče od jednog od najboljih violinista sveta. Profesor je, otkrivaju nam, strpljiv, ali zahtevan.